Potrebno je da se ugledamo na najrazvijenije zemlje koje su alternativnu medicinu uvele u sistem zdravstvene zaštite i da pridamo dostojan značaj našoj narodnoj medicini…

Alternativna medicina

Veoma je važno da se omogući da se alternativnom medicinom bave i ljudi koji nisu završili medicinu, jer nisu opterećeni medicinskim predrasudama.

Alternativna medicina je najbolji termin koji bi trebalo koristiti za čitav niz praksi koje se razlikuju u svojoj suštini delovanja od zvanične medicine, zato što se radi o medicinskim tehnologijama i dijagnostičkim postupcima koji su zasnovani na tradiciji vitalizma, a ne na filozofiji mehanicizma.

Danas je u upotrebi još nekoliko termina. Termin “tradicionalna medicina” je suviše uzak.

On obuhvata tradicionalne terapije (dalekoistočnih kultura, indijske medicine, muslimansku tradicionalnu medicinu…), ali ne i čitav niz praksi koje su nastale kasnije, od dodira za zdravlje, pa do homeopatije, na primer, a koje danas zauzimaju značajno mesto u svetu kada je reč o alternativnoj medicini.

Pojam komplementarna medicina podrazumeva da se alternativna medicina uvodi kao dodatak zvaničnoj.

Međutim, to je logička besmislica, zato što ne možete da imate jedan komplement, uvek morate da imate najmanje dva ili više principa koji se dopunjuju da bi stvorili jednu celinu.

Šta je to integrativna medicina?

Integrativna medicina je trend zdravstvene zaštite danas u najrazvijenijim, ali i onim manje razvijenim zemljama sveta. Ovaj pojam podrazumeva da su i jedna i druga medicina komplementarne u okviru sistema integrativne zdravstvene zaštite.

Ona podrazumeva saradnju zvanične i alternativne medicine, s tim što je u nekim momentima primarna alternativna, a u nekim zvanična medicina, prema proceni eksperata, ali i prema željama pacijenata.

Medicina, danas, menja svoju orijentaciju: zvanična medicina koja je bila orijentisana na bolest sada se orijentiše na pacijenta, koji postaje njen centar.

Institucionalizacija pre svega

Alternativnoj medicini kod nas potrebna je institucionalizacija, što pre svega znači da bi država trebalo da obezbedi uspostavljanje dobrih okvira za njen razvoj.

Drugo, ljudi koji se bave alternativnom medicinom, a zatim i ljudi čija reč u ovoj sredini nešto znači, trebalo bi da stvore kontekst koji će biti povoljan za njen razvoj. Naravno, važno je i uspostaviti komunikaciju sa svetom, dovesti što više ljudi koji se bave alternativnom medicinom.

Naročito je važno uspostaviti komunikaciju sa visokorazvijenim zemljama koje su značajno počele da koriste alternativnu medicinu, da je uvode u zdravstvene i obrazovne institucije.

Prema najnovijim podacima, u SAD koje su prva medicinska sila sveta, od 125 medicinskih fakulteta koji tamo postoje, na 95 studenti uče alternativnu medicinu. Možemo mnogo da naučimo i od evropskih zemalja.

Na primer, Velika Britanija ili Skandinavija imaju odlično organizovan sistem javnog zdravlja, one su mnogo učinile na integraciji alternativne medicine u sistem nacionalne zdravstvene zaštite.

Zašto bi bilo dobro da se ugledamo na njih? Zato što smo mnogo siromašniji od njih i što bi trebalo da imamo makar isto toliko mudrosti koliko i oni da bismo uočili koliko nama može da znači široko uvođenje alternativne medicine u sistem nacionalne zdravstvene zaštite kroz koncept integrativne medicine.

Ne samo zbog toga što se time postižu ogromne uštede, što je verifikovao čitav niz istraživanja u SAD i Evropi, nego i zbog toga što se radi o tehnologijama i dijagnostičkim postupcima koji su jeftini, delotvorni i neškodljivi.

Donošenje Zakona o zdravstvenoj zaštiti (u kojem postoji četiri člana u kojima se pominje alternativna medicina) je dobar prvi korak u smislu institucionalizacije alternativne medicine.

Potrebno je kasnije doneti ili novi zakon ili uredbu ministarstva koja će šire da razjasni ovu oblast. Nadam se da će Ministarstvo zdravlja, kad bude radilo te zakone, konsultovati ljude koji se ovde time bave, koji o tome dosta znaju i da će zajedničkim snagama biti postavljen institucionalni okvir za razvoj alternativne medicine.

Narodna medicina je celina

U pomenutom zakonu, zakonodavac je propustio da pomene našu narodnu medicinu. Država bi trebalo da preuzme odgovornost za bogatstvo koje imamo, da deluje aktivno u smislu očuvanja tog kulturnog bogatstva i, potencijalno, velike pomoći koju možemo da imamo od narodne medicine.

Ali, da bi se sagledale sve mogućnosti koje narodna medicina nudi, trebalo bi je posmatrati kao celinu, počevši od čajeva pa do bajalica, od tradicionalnih dijeta sa postovima do, generalno rečeno, nekih tradicionalnih običaja, a ne parcijalno, kao što se sad radi (korišćenjem narodne medicine za proširenje spektra proizvoda naših farmaceutskih kompanija, na primer).

Naka pacijent izabere

U svetu danas postoje posebni fakulteti alternativne medicine, to je svakako perspektiva.
Pacijent je taj koji bi trebalo da bude informisan, obavešten, on je taj koji bi trebalo da kaže svom lekaru ili da sam odluči, na koji način želi da se leči.

Na Teslinim temeljima

Postoje potencijalno veliki razvojni kapaciteti, što se tiče zdravlja, u učenjima i eksperimentima Nikole Tesle. Tu leži veliki potencijal za razvoj potpuno drugačijeg pristupa prevazilaženja ljudske patnje.

Cela Teslina kosmologija je vrlo bliska paradigmi na kojoj počiva alternativna medicina. Zašto bi se time bavili samo entuzijasti po čitavom svetu, a ne sredina (država) koja ima i moralnu dužnost da tome posveti pažnju?

Nelekari bolje razumeju alternativu

Prema onome što znam, ne samo ovde nego i u svetu, mali je broj lekara koji je u stanju da razume alterantivnu medicinu na način koji nije zasnovan na principima zvanične medicine.

Da bi dokučili o čemu se radi, izašli iz svoje ukolotečenosti u mehancistički način mišljenja, njima jako mnogo može da pomogne zajednički rad sa ljudima koji nisu završili medicinu, ali koji su u određenim školama završili alterantivne terapije.