ČUVAR ZDRAVLJA VAŠEG ORGANIZMA

Askorbinska kiselina ili vitamin C je antioksidans rastvorljiv u vodi. Naziv askorbinska kiselina potiče od njegove sposobnosti da leči skorbut. Polovinom 18. veka bilo je poznato da limunov sok može da spreči bolest od koje su patili mornari, zbog jednolične ishrane na dugim plovidbama, ali je tek 1928. godine u soku limuna otkriven vitamin C. Diplomirani dijetetičar-nutricionista Milan Nikolić ističe važnost ovog vitamina i skreće pažnju, da ukoliko želimo da naš organizam u potpunosti apsorbuje neophodne dnevne doze vitamina,  najzdravije ga je jesti kroz sirovo sezonsko voće i povrće.

Namirnice biljnog porekla predstavljaju dragocen izvor vitamina i minerala. Raznovrsnom veganskom ishranom i korišćenjem namirnica u svežem, presnom, integralnom, termički neobrađenom stanju, ne samo da unosimo dovoljno vitamina, nego takvim načinom života, bez korišćenja antibiotika i sa što manje hemikalija omogućavamo našem organizmu da sintetiše vitamine i druge neophodne sastojke za naš organizam. Vitamine delimo na rastvorljive u vodi i rastvorljive u masti. I jedne i druge trebalo bi da unosimo svakodnevno u optimalnim količinama, a naročito bi trebalo obratiti pažnju na vitamine rastvorljive u vodi, da se dovoljno često unose tokom celog dana, pogotovo pri povećanoj kalorijskoj potrošnji, odnosno fizičkom, ali i psihičkom naprezanju kada su potrebe za ovim vitaminima povećane.

KOJE SU NAM  DNEVNE DOZE VITAMINA C POTREBNE?

Kada se govori o potrebama za vitaminima postoje različita stanovišta. U mnogim opšte prihvaćenim preporukama  navode se količine koje su dovoljne da se ne izazove vidljiva avitaminoza. Ovi iznosi se ne mogu odnositi na svekoliku populaciju, jer su velike individualne razlike u potrebama za pojedinim vitaminima. Isto tako mišljenje imaju svi napredni stručnjaci iz oblasti ishrane, a to je, da postoji potreba za revizijom ovakvih preporuka u korist optimalnih, a ne minimalnih doza. Vitamini se nezvanično unose u mnogo većim količinama preko sintetičkih dodataka, iako zvanična medicina još nije potvrdila optimalne potrebe, ali one su bar 10 puta, a nekada i 1000  puta veće od preporučenih RDA  preporuka. Takvo uzimanje dovodi do negativnih posledica, jer se unose doze koje u sintetičkom obliku mogu da budu štetne, umesto toga šira populacija  bi trebalo da se uputi na zdravije načine ishrane, preko kojih bi unosila optimalne količine vitamina  u prirodnom obliku. Preporučuje se više voća i povrća, organski gajenih namirnica, posebnih namirnica prirodno bogatih nekim vitaminom koji nam je možda potreban u većoj meri.

Vitamin C je rastvorljiv u vodi preporučuje se da ga redovno tokom celog dana više puta unosimo (u prevodu jesti) preko svežeg voća i povrća svakih nekoliko sati. Predstavlja najpotrebniji antioksidans koji pojačava sve ostale antioksidanse, poboljšava absorpciju svih nutrijenata, uništava patogene mikroorganizme,  podiže nivo imunog sistema, regeneriše tkiva i uništava  ćelije tumora. Ishrana bi trebalo da bude sve vreme sirova od početka života, da preovladava voće i povrće bogato vitaminom C da bismo imali dovoljne količine vitamina u organizmu. Većina stanovništva pokazuju znake nedostaka ovog vitamina, od kojih se najlakše utvrđuje povlačenje desni, dok kod bolesti skorbuta, potpuno atrofiraju desni i zubi ispadaju. Prava optimalna potreba organizma  je od 1g (1000mg ) do čak i preko 100g (100000mg) kod teških infekcija i kancera.

SVEŽE VOĆE I POVRĆE IZVOR VITAMINA C

Najzdravije je u ishranu uvrstiti samoniklo bilje, zeleno lisnato, cele godine iz sezone u sezonu.  Na prvom mestu je jagorčevina, a od voća na prvom mestu kod nas je šipurak ili šipak, koji se opet mora ostaviti da potpuno sazri, smekša pod dejstvom mraza i onda se tek zimi tako sa grane jede. Osim šipurka jedino još josta ili jošta, poseduju veliki iznos vitamina C od čak i 1g (1000mg ) na 100g namirnice. Josta je ukrštena crna ribizla i divlji ogrozd, lako se koristi i lako se dobija  sok bez uništavanja vitamina (sazreva tokom juna i jula). Bobičasto voće je dobar izvor vitamina C,  pored  njega citrusi i kivi, koji ako je organski može biti mnogo bolji izvor vitamina C nego citrusi. Utvrđeno je da i ostalo voće (jabuka) sa prirodnim gajenjem bez veštačkih đubriva i pesticida posebno sa kvalitetnim zemljištem, može dostići i do 10 puta veću količinu vitamina C i stati rame uz rame sa ostalim voćem koje je bogato vitaminom C, pa može imati i 70mg na 100g  jedna domaća jabuka, što je više i od limuna i narandže. Plodasto povrće paprika je takođe bogato vitaminom C.  Potpuna zrela crvena paprika ima do 200mg na 100g i uvek  je valja jesti svežu, nikako termički obrađenu, kako je, nažalost, naš narod većinom koristi.

Osim iz svežeg voća i povrća kada je hitna situacija i nemamo vemena da popravimo stanje imuniteta koristi se sintetički vitamin C. Važno je napomenuti ne apotekarski farmaceutski u obliku askorbinske kiseline nego, u neutralnom obliku najbolje kao natrijum- askorbat,  još bolje kada je vitamina u masnom obliku zapakovan u lecitin. Najbolje od suncokreta, onda se dobija liposomalni oblik ili liposferični vitamin C koji je 95% iskoristiv za razliku od natrijum – askorbata koje organizam može da iskoristi samo 5%  . U teškim slučajevima nedostatka, daje se intravenozno, natrijum askorbat u količini od 100-200g kod kancera i teških infekcija,  a te količine može uspešno da zameni liposomalni vitamin C u količinama od 10-20g ili pošto je u tečnom obliku: 50-100ml liposomala u velikoj koncentraciji vitamina C (10-20g) , a  uzima se oralno.

Utvrđeno je da usled hronične dugoročne loše ishrane, stresa, zagađenja i premalog unosa vitamina C dolazi do oštećenja svih organa i tkiva,  jedino sa izuzetno velikim dozama vitamina C  se može popraviti stanje koje je godinama narušavano.

Da današnja deca i buduća ne bi morala da uzimaju sintetičke dodatke, na vreme valja krenuti na sirovu presnu živu prirodnu ishranu sa voćem i povrćem bogatim vitaminom C. U prvom redu samoniklim bobičastim voćem kao maline, ribizle, borovnice , nar, a posebno špurak i samoniklim jestivim biljem.

Pored gajenja namirnica bez upotrebe hemikalija, a opet primenom odovarajućih agrotehničkih mera u cilju kvalitetnijih sastava biljaka, mora se obratiti pažnja i na čuvanje, transport i obradu namirnica . Kada dobijemo svežu, neoštećenu namirnicu, trebalo bi da preduzmemo odgovarajuće mere, da namirnicu dalje pravilno obradimo u cilju otklanjana nepotrebnih sastojaka , a u očuvanju svih potrebnih. Najzdravije je da izbegavamo termičku preradu, kao na primer, ne držati u previše vode (naročito u iseckanom stanju), ne koristiti alkalne rastvore za obradu namirnica, voditi računa o adekvatnom priboru za obradu namirnice. Pored toga treba se okrenuti što većoj upotrebi samoniklog bilja koje je ne samo kvalitativno nego i kvantitativno bogatije vitaminima. Tu spadaju kopriva, maslačak, bokvica, jagorčevina, tušt, štir, mišjakinja i začini.