Sve više tehnoloških ostvarenja je zamišljeno tako da služi za nekoliko svrha istovremeno. Tako, turbine na vetar nisu zaslužne samo za proizvodnju energije već postaju i pravi zaštitinici okolnih zasada…

Prema mišljenju naučnika, turbine na vetar će izvesno doprineti i njihovom boljem kvalitetu.
Tako npr. svaki pokret krila vetrenjača u poljima američkog Srednjeg zapada, pored stvaranja električne energije, ”štiti” kukuruz i soju od preterane vlažnosti i napada gljivica, te poboljšava njihovu sposobnost da “izvuku” više, za rast zaslužnog, ugljen-dioksida, iz zemlje i vazduha.

Nedavno su na godišnjem sastanku Američke geofizičke unije u San Francisku, istraživači DOE-sove Ames laboratorije i Univerziteta Kolorado objavili preliminarne rezultate višemesečnog istraživačkog programa usmerenog na proučavanje interakcije vetrenjača i okolnih useva.

Oni su naveli da vetrenjače proizvode pozitivne efekte na mikroklimu u blizini useva te da krila turbina usmeravaju vazduh nadole, pri čemu se ostvaruje i veće strujanje vazduha oko kultura.

Naučnici pretpostavljaju da “dodatna vazdušna strujanja mogu da ubrzaju procese prirodne razmene između biljaka i donjeg dela atmosfere”.

Jedan od primera koji naučnici navode je da “kulture, zagrejane sunčevom energijom, odaju deo toplote u atmosferu, a razmenu toplote dodatno ubrzava strujanje vazduha, tako da je kulturama ponešto hladnije za vreme vrelih dana. Suprotno, za vreme hladnih noći, strujanje vazduha u nižem sloju atmosfere doprinosi tome da tada temperature oko kultura budu više, potencijalno ih braneći od ranog mraza i produžavajući sezonu rasta”.

Ovo je još jedan primer kako se dobrim izborom pravca u razvoju tehnologija ne mora nužno proizvesti ekološka šteta koju obično prave nova tehnološka dostignuća, već naprotiv, može da se ostvari i višestruke ekološka dobit.

Novi veliki poen za savremenu ekologiju.