U susret sebi
Znate li koliko ste divni i posebni?
Tanja Drakulić životni trener po metodi Lujze Hej u razgovoru za naš magazin otkriva koliko su pozitivan stav prema životu i vera u bolje sutra značajni za dobrobit celog društva i koliko uprkos svim nedaćama vredi da gajimo optimizam.
Tanja Drakulić je licencirani life coach HYL, Heal Your Life (Izleči svoj život) programa Lujze Hej, jedne od vodećih ličnosti u svetu na polju samopomoći i ličnog razvoja, koji sprovodi u svom afirmacionom centru “Životna škola“. Majka je troje dece, a uspešno vodi i “Naxi Planeta“ radio i uvek ima vremena za sve. Ističe da su mediji i njihovi sadržaji jako važni u životu čoveka i društva u celini, i upozorava da bi trebalo svi da pazimo kakve vesti čitamo, koju muziku slušamo, koje stihove pevamo, jer kako zračimo tako i privlačimo. Živi srećno i zahvalno u Novom Sadu, raduje se malim stvarima koje čine život ispunjenim. Predstavnica je onih žena koje nikada ne kukaju, i za sve životne prepreke vodi se motom: “Ko hoće nađe načina, a ko neće traži izgovore.“ Kao i svi ljudi na planeti imala je trenutke tuge i trenutke sreće, mnogo pokušaja, mnogo nesmotrenih odluka, ali uvek je verovala u bolje sutra koje izvire iz dobre današnje odluke. Ističe da je važno da svaki dan radimo na sebi bez obzira imali 18 ili 118 godina, jer život je samo jedan. Stalno poručuje ljudima sa kojima se sreće da nikada ne odustaju od SEBE, da budu zahvalni na svemu što imaju i tako će im stići i ono za čim čeznu. Tanjin moto je: “Uzmite život u svoje ruke, i nemojte čekati na druge da biste bili srećni, živite sada.“
Kako naći meru života u eri kada materijalno dominira i degradira duhovno?
U trci za materijalnim može se desiti da izgubimo ono najvažnije “sebe“, posle istim tim materijalnim ne možemo da kupimo ono što smo izgubili, ni sebe, ni zdravlje, ni vreme koje smo uzeli od sebe i od ljudi dragih nama.
Shvatite da nikada nisu izvori vaših problema sistemi, niti države, već vi sami i vaše poimanje sreće, problema, vaše misli, vaša uverenja.
Uzmimo na primer dve osobe koje rade isti posao u istoj državi, u istom društveno – ekonomskom uređenju. Jedan je bolji od drugog, pa postavlja se pitanje do koga je problem? Do države ili čoveka? Uprti prst u nekog drugog, bilo da je država, šef, ekonomija, to je najlakše, ali to nije rešenje.
Okrenuti se sebi jeste pravi put koji vas vodi do onoga što želite. Nije lako, ali je izvodljivo. Pevačica Leontina Vukomanović ima jedan stih gde kaže: “I pad se broji kao let.“ I za to vam treba vreme i životna škola. Ja se s tim slažem.
Šta za vas predstvalja humanost?
Pomažem gde god mogu i koliko mogu, o tome ne bih baš mnogo da govorim. Istina je da pomažem deci bez roditeljskog staranja, ali uvek sam za to da pređemo sa reči na dela. Moja sreća je uspeh drugih. Ne samo zbog toga što sam majka već i zbog toga što sam pre svega čovek i lako osetim i prepoznam ljudsku patnju, što je bio jedan od razloga da osnujem školu života koja se bavi zdravijom i srećnijom budućnosti čoveka. Ja sam samo zrno peska i hoću da svi budemo zajedno u tom okeanu dobre energije.
Najvažniji zakon
Koja je ideja vašeg afirmacionog centra “Životna škola“ i šta je u njemu zastupljeno?
Čim ste rođeni već ste zvezda, misija škole jeste da osvestite koliko ste divni i jedinstveni i da vas podržimo na tom putu da sačuvate i zavolite bezuslovno sebe, što ne podrazumeva egoizam ili sebičnost.
Umeće dobrog života je poznavanje univerzalnih zakona, božjih zakona ili zakona uma, nazovite ih kako hoćete, koji upravljaju svom energijom u našem svetu. Nije bitno kojoj religiji pripadate, ili da li ste uopšte religiozni, ovo je osnovni princip nauke, a i Lujzine filozofije koju zastupa naša škola.
Citirala bih nedavnu izjavu Novaka Đokovića: “Verujem u moć uma i vizualizacije. Kada bismo svi trenirali svoje umove kao što treniramo svoje mišiće, mislim da bismo mogli da dostignemo maksimum svog potencijala.“ Apsolutno sam saglasna sa njim i to je ono sa čime bi ljudi trebalo da budu upoznati. Mnoge zakone poznajemo, bilo da su saobraćajni, krivični i kakvi god bili, većim delom ih se pridržavamo, jer znamo ako ih prekršimo šta nam sledi. Nasuprot tome nepoznavanje zakona univerzuma može da nas dovede do onog čuvenog pitanja: “Zbog čega mi se sve ovo u životu dešava?“
Kako da izvučemo dobro iz nas i kako da smanjimo negativnu energiju u našem društvu?
Sve dolazi od naših pogrešnih uverenja. Krenite od sebe. Vi svaki dan dajte ono što imate, podarite osmeh kasirki u radnji, kupite cveće na ulici od starice i pozovite rođaka koga niste videli godinama, a živite možda u istom gradu. Tako će se vratiti pozitivizam. Više srećnih pojedinaca čine srećno društvo. Ako jedni drugima damo malo, a to naše malo verujte mi njima znači mnogo, bilo da je pažnja, vreme, strpljenje, knjige, garderoba. Zapitajte se koliko stvari imate, a da vam ne trebaju. Pa dajte ih nekome. Nikada ne bacajte hranu, vežite je u čistu ambalažu, upakujte u kutiju i kesu i ostavite pored kontejnera. Ne brinite, neće se pokvariti, posle samo nekoliko minuta pojaviće se neko ko je gladan danima i spava u parku.
