Kultura življenja
U skladu s našim unutrašnjim satom
Kako da se odupremo veštačkim potrebama?
Psiholog, teolog, predavač i psihoterapeut Aleksandar Šibul jedan je od omiljenih stanovnika Novog Sada, kome sugrađani bez zadrške prilaze i traže savet. Ne čudi stoga što ga smatraju gradskom facom. U intervjuu za naš magazin, otkriva svoj stav o modernom dobu i nedaćama s kojima se čovek susreće u njemu uprkos tome što sve izgleda lako, kao i o načinu da nađemo sreću kojoj svi težimo.
Sveopšte ubrzanje svakodnevnog života diktira dinamike koje nisu bezazlene. Razaraju pojedince, porodicu, pa i celo društvo. Kako se vi odnosite prema tome i kako odolevate?
Vreme je zaista relativna stvar. Sećam se doba kad sam trenirao tenis u „Partizanu“, imao sam problema s vraćanjem brzih i nezgodnih loptica, i padao sam u očaj jer nisam imao kad da se namestim za udarac. Imao sam tada divnog trenera, Zagu, koja je svoj čitav život posvetila tenisu. Ona me je naučila kako da kontrolišem vreme i objasnila da je ono uvek u našoj glavi. I zaista, kada sam razložio kretanje loptice i moj odnos prema njoj, uvek je bilo dovoljno vremena da namestim telo, pre svega noge, kako bih je pravilno i pobedonosno udario. Tako je i sa životom uopšte. Možemo govoriti o ubrzanju, ali od toga nemamo ništa. To je samo puka konstatacija i žal nad našom nesposobnošću da upravljamo svojim vremenom. Savremeni čovek je uronjen u beskonačnost nepotrebnih informacija koje opterećuju um i pored postojanja prirodnih, u mozgu strukturiranih filtera za nebitno i štetno. Zato je potrebno da svoj dan dobro organizujemo i tako usporimo unutrašnji sat.
Koja pravila kulture zdravijeg življenja primenjujete u svom svakodnevnom životu? Kako bi trebalo da se hranimo, spavamo, da čuvamo zdravlje?
S obzirom na to da je moj identitet u hrišćanskom etosu, sagledavanju dana kao punoće života, trudim se da svaki ima svoju posebnost i moju zahvalnost što uopšte postojim. Mi svi zdravo za gotovo shvatamo život kao prostu datost s kojom ne znamo šta ćemo. No, kada dublje uronimo u smisao postojanja, dolazimo do savršene kompleksnosti čitavog psihofizičkog univerzuma, koji postaje oranica koju svakodnevno obrađujemo. Godišnji ciklus nam određuje i dane kada možemo mrsiti i kada bi trebalo postiti, takav ritam u ishrani daje nam izbalansiran odnos prema svim potrebama koje organizam traži da bi skladno funkcionisao. San je temelj života, i od njegovog kvaliteta zavisi kakav će nam biti dan. U proseku, potrebno nam je osam sati kvalitetnog sna. Pored toga što ima ulogu da obradi dnevne konflikte, omogućuje i da se naši memorijski procesi odviju na skladan način. Neispavanost uzrokuje nemir, anksioznost i smanjenu sposobnost suočavanja sa svakodnevnim obavezama. Zato spavajte u normalnom ritmu: trudite se da odlazite na spavanje i ustajete u relativno isto vreme.
Umeće postojanja
Krajem prošle godine, sve građane Srbije obradovala je vest da je Novi Sad ušao u finale izbora za Evropsku prestonicu kulture 2021. Kakva su vaša očekivanja i koje bi to koristi donelo gradu?
To je vrlo kompleksno pitanje, koje traži dublju analizu i mnoga saznanja na osnovu kojih bih mogao da donesem svoj stav. Kultura je zaista širok pojam u koji nekad stavljamo i ono što nije. Novi Sad svakako ima jedan dobar godišnji ciklus događaja i događanja koji retko koji grad ima. Trebalo bi više koristiti činjenicu da je multikulturalan i da svaka kultura ima svoje korene i posebnosti, pa bi tu liniju trebalo pratiti ne samo kroz etno događaje (kojih zaista ima puno) nego i kroz sagledavanja dubljih kulturnih tekovina koje prevazilaze granice prostog nasleđa, koje nas vode do autentičnih viševekovnih i prebogatih istorijskih sadržaja.
Imate li neki svoj san o kulturnom životu grada koji biste želeli da se obistini?
Velika su sredstva potrebna da bi se obogatila kulturna scena Novog Sada. Zamislite da nam u posetu dođe Njujorška filharmonija, Šekspirovo pozorište, ili veliki džez pijanista Kit Džeret… Kakva bi to divota bila!
Molim vas za vaš lični stav o kulturi svakodnevnog življenja: kako procenjujete vrednosti ljudi i koje su, po vama, emocije najmoćnije?
Mislim da je savremeni čovek dezorijentisan po pitanju odabira sistema vrednosti. Živimo u postkomunističkom i posthrišćanskom dobu, u kojem su dekonstruisane vrednosti prošlosti, bez jasnih i novih narativa koji bi dali pravu smernicu. Izgubili smo se u neoliberalnom kapitalističkom načinu postojanja, koje nas je progutalo s monstruoznim veštačkim potrebama u odnosu na koje se definiše i pojam sreće i radosti, a takođe i karijernog uspeha. Sve to stvara nesrećnog, nezadovoljnog, frustriranog i depresivnog čoveka koji postoji na osnovi individualizma, koji je temelj usamljenosti i života bez drugog.
Od koga i gde ste u životu najviše učili u tom pogledu?
Čitav moj život pratili su pozitivni uzori, koji su mi bili zvezde vodilje i koji su me svojim načinom postojanja motivisali da odrastam i da se razvijam. Naravno, to i dalje traje, jer je rad na sebi imperativan – bez njega propadamo u grotlo besmisla. Za moje prve korake zaslužni su roditelji, pre svega otac, koji mi je u ranom uzrastu usadio veoma jasan sistem vrednosti. Naučio me je kako se poštuje pravi autoritet i kako se boriti protiv autoritarnih ličnosti koje su sebe nametale samo na osnovu položaja koji su zauzimale. Prema takvim ljudima uvek sam imao i imam prezir i gađenje, jer je njihova uloga da zarobljavaju kreativne impulse. Nažalost, naše društvo je utemeljeno na ovakvim ličnostima. U svim oblastima, na položajima su ljudi koji će pokušati da vam uskrate pomoć kako ih ne biste ugrozili. Živimo u nestimulativnoj sredini i zato tražite one koji će vam nesebično dati sebe.
Plan za svaki ispunjen dan
Podržavate ljudsko, kulturno, mudro, alternativno, tradicionalno… Znate li mnogo takvih osoba?
Uglavnom se družim s ljudima koji imaju ljubavi prema životu i koji žele da se razvijaju. Jedni druge tako podržavamo, stalno razvijajući nove i uzbudljive teme koje možemo s velikom srećom proučavati i pokušati da dobijemo odgovore na njih.
Kakav je vaš pogled na “novi talas” u našoj svakodnevnoj kulturi življenja?
Novi talas je uneo zbrku u svim segmentima života. Oduzeta je moć roditeljima i nastavnicima. Deci je sve dostupno na klik, i tako imaju iluziju da nešto znaju. Znanje je postalo površno, bez sadržaja, samo s naslovom. Čovekovu dubinu takav način postojanja ne može da zadovolji pa se onda okreće agresiji. Agresivno ponašanje nastaje i kao posledica nesposobnosti komuniciranja, pre svega nerazvijene sposobnosti slušanja drugog.
Šta biste preporučili drugima da se bolje osećaju svakoga dana, i uvek?
Mislim da, pre svega, treba da imamo jasne životne ciljeve, u odnosu na koje ćemo graditi životnu strategiju. Svakako se bolje osećamo ako sve uradimo na vreme i ako ne odlažemo obaveze. Jedino tada možemo uživati. Sreća je posledica rada na sebi, a bez rada nema sreće.
Šta vas čini srećnim?
Najviše me čini srećnim susret s prijateljima.
Imate li nešto što biste rado podelili s našim čitaocima, a nismo vas pitali?
Čovek je sklon tome da teži da zauzme što više mesto na hijerarhijskoj lestvici kompetencija. Najznačajnija kompetencija čoveka jeste njegova sposobnost za ljubav. Tražite ljubav i naći ćete je, jer je ona skrivena duboko u vama.
