Što je život sladak
Kada je vreme za promene?
Dušan Štrbac (67), poslednjih deset godina stanovnik Futoga, inače zdrav čovek, osetio je iznenadnu bol u grudima, posle koje je usledio čitav niz problema i, na kraju, veoma teška dijagnoza. Zahvalan je Bogu što je sada dobro, a u razgovoru za naš časopis otkriva šta se tačno desilo.
„Do svoje šezdeset i pete bio sam zdrav čovek – samo sam dva puta bio kod lekara – a onda sam marta 2015. godine osetio iznenadan bol u grudnom košu. Sin me je odvezao u Urgentni centar, gde su me zadržali. Uradili su mi ultrazvuk i CT, nisu ništa pronašli, pa sam se vratio kući. Posle petnaest dana, osetio sam svrab po celom telu, od kojeg nisam mogao da spavam. Počeo sam i da gubim kilograme. Ponovo sam otišao na Internu kliniku. Urađena mi je magnetna rezonanca, ali ni tada ništa nije utvrđeno. Usledilo je još par odlazaka kod lekara. Onda sam počeo da žutim i imao sam povišene bilirubine. Dve nedelje po tom, lekari su se odlučili na hirurški zahvat kako bi utvrdili o čemu se radi. Operacija je izvršena 13. jula 2015, ni dan kasnije još jedna, a ja sam do tada već bio izgubio čak trideset kilograma. Pao sam u komu, koja je trajala 23 dana. U među vremenu sam dobio i upalu pluća. Zdravstveno stanje mi je bilo jako ugroženo, ali na veliku sreću – izdržao sam. Prve reči koje sam izgovorio kada sam izašao iz kome bile su ‘Što je život sladak’. U prvoj polovini avgusta, došao sam kući. Dijagnoza je bila tumor pankreasa, koji je bio veličine 14 mm i hirurški je odstranjen, započinje svoju ispovest Dušan.
Da li ste dobili terapiju posle operacije?
Iz bolnice sam izašao bez terapije. Doktor je savetovao, čim mi organizam ojača, da se javim u Sremsku Kamenicu na onkologiju i da se vidi šta dalje – hemoterapija ili citostatici. Odlučio sam da ne idem, već da korenito promenim način života. Opredelio sam se za alternativnu medicinu.
Kako je vaša porodica na to reagovala?
Pratili su moje stanje i imam njihovu punu podršku. To me održava u životu. Imam predivnu porodicu: suprugu s kojom sam 42 godine u složnom braku, sina, kćerku i četvoro unučadi. Ja njima jako puno značim, kao i oni meni. Takođe, imam i dva brata i sestru. Svi su se dodatno zalagali, što mi je davalo snage da se oporavim, živim i da nastavim putem kojim sam pošao.
Kako ste živeli dok se nije ustanovila bolest?
Normalno sam živeo, popio bih ujutro čašicu rakije, retko drugu u toku dana. Što se tiče hrane, ništa u izobilju, jeo sam lepo, ukusno, sve kuvano, pečeno i na vreme. Nisam primećivao da mi smeta neka hrana, pa me je jako iznenadio bol zbog kojeg sam i otišao u bolnicu. Imao sam nerviranja na poslu. Kada sam otišao u penziju, vršio sam obuku kandidata u saobraćaju, što je bilo jako stresno i odgovorno. Osetljiv sam i emotivan. Moja telesna težina bila je 98 kg.
Ko vam je predložio alternativu i kako ste saznali za nju?
Kćerka je bila ta koja je saznala od kolege na poslu da promenom načina života mogu biti zdrav čovek. Nisam ulazio u neku dublju priču, nego sam odmah sve predloženo prihvatio. Ako je ta promena značila da ću produžiti život, bio sam spreman odmah da se menjam.
Kako vam je bilo na početku menjanja načina života, a kako vam je sada?
Kada sam došao iz bolnice, počeo sam da koristim hranu u prirodnom obliku, termički neobrađenu. Jeo sam voće, povrće, žitarice, pio sokove koje mi supruga sprema od svežeg voća i povrća. Organizam mi je teško podnosio ove novine, povraćao sam – čistio se. Imao sam 70 kg kada sam se vratio iz bolnice. Za dva meseca, telesna težina mi je pala na 56 kg. Da sam bio labilna ličnost, odustao bih od svega. Podrška lekara koji mi je savetovao ovaj vid ishrane bila je presudna. Rekao je da će kilogrami ići dole do jednog momenta i da ću onda početi da vraćam težinu. Tako je i bilo.
Imao sam problema s probavom, ali sada se i to regulisalo. Zadovoljan sam. Imam odličnu krvnu sliku i krvni pritisak. Sve radim s ljubavlju. Istina, kad vidim sarmu i meso, poželim jedan zalogaj, ali odmah okrenem leđa i skrenem misli na drugu stranu. Život je lepši od svega toga. Hvala Bogu što me je sačuvao kad mi je bilo najteže i što mi je dozvolio da živim. Sada je sve na meni, jer ja sam taj koji treba da ispoštuje ono u šta veruje. Radim vežbe svaki dan: pet tibetanaca, vežbe za istezanje ruku i nogu, šetam, idem na pijacu, vozim auto. Sve volim i uživam u svemu što radim.
Da li ste sada zdravi i pričate li drugima kako živite?
Zdrav sam i srećan čovek. Pričam ljudima u svom okruženju kako sada živim. Imam dobar komšiluk, svakodnevno se družimo. Brat od strica kupio je blender i jedan obrok su mu žitarice. Spreman sam da podelim svoje iskustvo sa svima koje to interesuje.
