Badminton zovu i najbržim sportom sa reketima na svetu. U poređenju sa profesionalnim teniserom, profesionalni igrač badmintona mora da trči dva puta više tokom igre. Slično je i kod amatera…

Istorijat badmintona

Badminton potiče iz Kine. Igrao se još 2000. godine p. n. e. U današnjem obliku je počeo da se igra 1873. godine u Engleskoj, a tada je i dobio ime po imanju vojvode od Boforta u Gločesteru. Prvo zvanično takmičenje svetskog ranga održano je 1899. godine. To je bio All England šampionat, koji je dugo posle toga važio za nezvanično prvenstvo sveta.

Internacionalna badminton federacija (IBF- International Badminton Federation) je osnovana 1934. godine. Tada su ustanovljena i pravila koja, sa sasvim neznatnim izmenama, važe i danas.

Badminton je nacionalni sport u Indoneziji, Maleziji i Singapuru. U Evropi se najviše igra u Danskoj, Švedskoj, Engleskoj, Rusiji. U Srbiji i Crnoj Gori se badminton dugo igrao rekreativno, a klubovi i Badminton savez osnovani su tokom 1993. Danas se badminton igra u šest glavnih centara: Kragujevcu, Šapcu, Beogradu, Novom Sadu, Ljigu i Subotici.

Sport velikog intenziteta

Iako svi mogu da uživaju u badmintonu, i deca i starije osobe, profesionalni igrači moraju da budu dobro pripremljeni, zbog toga što je potrebno da brzo reaguju, imaju brzu koordinaciju oka i ruke, izvrsnu fleksibilnost, najviši aerobni fitnes nivo, dobru koordinaciju pokreta uopšte, kao i snagu. To je sport visokog intenziteta, koji zahteva brzinu, snagu, izdržljivost, okretnost, gipkost.

Igrači koji treniraju badminton imaju razvijen program treninga koji uključuje kardio- i vežbe snage. Badminton jača mišiće, pre svega ruku i nogu, te se tokom treninga pažnja pre svega obraća na ramena, podlaktice, bicepse i tricepse, zglobove, kolena.

Igrači takođe moraju da budu i izdržljivi, mada je ona malo manje bitna nego u tenisu – teniski mečevi traju mnogo duže od badminton mečeva.

Rekreativno igranje badmintona, čak i ako niste mnogo dobar igrač, obezbediće vam lepo druženje, zabavu, ali i zdravstvene koristi, pre svega u smislu kardiovaskularnog treninga.

Šta obući za badminton

Najbolje je koristiti udobnu odeću koja neće ometati pokrete. Tokom ove igre dosta ćete se znojiti, pa obucite sportsku odeću od prirodnih materijala (pamuka) koja dobro apsorbuje znoj.

Standardi za profesionalne igrače su strogi i kažu da igrači moraju da nose belu odeću.

Oprema za badminton

Bez reketa za badminton i bez loptice nema igre. Badminton se igra preko mreže koja se postavlja 150cm iznad tla i deli teren na dva jednaka dela.

Iako može da se igra na svakom ravnom terenu (kao i u sportskoj sali), bez obzira na oblik i veličinu, profesionalni teren je širok 6m, a dugačak 13,20m.

Ne postoje specifična pravila o tipu i veličini reketa: najčešće se proizvodi reket dugačak 65cm i težak 126-154g. Ranije su reketi izrađivani od drveta, a danas su pretežno metalni.

Sve vreme igre, igrač mora da bude veoma koncentrisan. Na primer, tokom meča u parovima, često se izmeni i po 40 udaraca u 20 sekundi.

Slično tenisu, i badminton je sport za dva ili četiri igrača. Kod muškaraca se u jednom gemu postiže 15, a kod žena 11 poena.Pobeđuje onaj ko dobije dva seta.

Dobri igrači moraju da misle nekoliko poteza unapred i da planiraju svaki udarac. Igranjem badmintona sagorećete 600 do 1000 kalorija za sat vremena.