Svakodnevno smo svedoci istine da većina čovečanstva živi u suprotnosti s prirodnim zakonima. To je razlog zašto je ljudska vrsta na ivici sopstvene provalije. Nepobitna je činjenica da će priroda opstati, ali pitanje je da li će biti čoveka. Stručna istraživanja, kao i lična saznanja, ukazuju na to da kriza koju smo stvorili i u kojoj se nalazimo ne može više da prihvati stare norme, aršine, margine i drevne tradicije. Život, čudo u svemiru, pojavio se pre oko četiri milijarde godina – mi smo tu od pre samo 200 hiljada godina, a ipak smo uspeli da narušimo prirodnu ravnotežu.

Sami protiv sebe

Na početku, naša planeta bila je ne više nego haos požara i oblaka nakupljenih čestica prašine. Ipak, ona je mesto gde se dogodio život. Mi smo samo jedna karika u lancu nebrojenih živih bića koja su uspela da opstanu. U velikoj avanturi života na Zemlji, svaka vrsta ima ulogu i mesto, i nijedna nije beskorisna ili štetna. Sve na ovoj planeti zasnovano je na ravnoteži koju smo odskora poremetili. Čovek ima koristi od četiri milijarde godina stare zaostavštine. U poslednjih pedeset godina, Zemlja je više puta radikalno promenjena nego za vreme svih prethodnih generacija čovečanstva. Jednostavno, planeta ne može da prati njegov prebrz razvoj.

Oko 40% oranica u svetu pretrpelo je dugoročnu štetu. Svake godine, trinaest miliona hektara šuma nestaje. Jednom od četiri sisara, jednoj od osam ptica, jednom od tri vodozemca preti izumiranje, a do 2050. godine – četvrtini zemljinih vrsta, ritmom koji je hiljadu puta brži od prirodne stope. Prosečna temperatura u poslednjih 15 godina najviša je ikada zabeležena. Atmosfera se zagreva: transport, industrija, krčenje šuma i poljoprivreda kao naše svakodnevne aktivnosti otpuštaju ogromne količine ugljen-dioksida.

Ledena kapa je 40% tanja nego pre 40 godina. Mogla bi nestati u letnjim mesecima 2030. godine. Kako Grenland ubrzano postaje sve topliji, slatka voda celog kontinenta teče u slane vode okeana. Ako se istopi, nivo mora porašće za gotovo sedam metara. Sve postaje nestabilno.

Koralni grebeni su osetljivi i na najmanju promenu temperature vode. Nestalo je njih 30%. Od 1950. ribolovni ulov povećao se petostruko. Tri četvrtine lovišta riba u svetu iscrpljeno je. Sadašnjim tempom, svim zalihama ribe preti nestanak.

Priroda uzvraća udarce

Svakodnevno bacamo milijarde plastičnih kesa, flaša i drugih oblika ambalaže koja putem reka i na mnoge druge načine stiže do okeana. Životinje gutaju komadiće plastike ili njima hrane mladunce, od čega umire na hiljade ptica, riba, morskih sisara i kornjača. U mnogim morskim ribama, koje mi posle jedemo, nalaze se otrovne hemikalije iz plastike.

Sat klimatskih promena otkucava i u Sibiru, gde je tlo stalno zamrznuto. Ispod njegove površine nalazi se klimatska vremenska bomba – metan, stakleni gas 20 puta moćniji od ugljen-dioksida. Ako se te zamrznute površine otope, puštanje metana moglo bi izazvati efekat staklenika s posledicama koje niko ne može da predvidi.

Znaci koji bude nadu

Nema potrebe ni koristi od toga da budemo samo pesimisti. Znam i verujem da svi zajedno možemo srušiti svaki zid na putu ka spasenju nas i prirode. Svako, od najbogatijih do najsiromašnijih, može dati doprinos tome. Kultura i obrazovanje ljudi u svetu po tom pitanju neiscrpan su resurs. Milioni nevladinih organizacija dokazuju da je solidarnost među narodima sve jača.

Prvi nacionalni parkovi uspostavljeni su samo pre jednog veka, a oni pokrivaju preko 13% površine kontinenata i stvorili su prostore gde ljudi zajedno koračaju u očuvanju vrsta, predela i tla. Ovaj sklad između čoveka i prirode može postati pravilo a ne, kao do sada, izuzetak.
Video sam ribara koji brine o onome što uhvati, kuće koje proizvode vlastitu energiju putem sunca. Vlade Novog Zelanda, Islanda, Austrije i drugih naroda napravile su razvoj obnovljivih izvora energije glavnim prioritetom. Čuo sam za elektrane na ugalj koje ugljenik puštaju u zemlju a ne u vazduh, za elektrane na vetar…
Sve na Zemlji je povezano i Zemlja je povezana sa Suncem, svojim glavnim energetskim izvorom. U jednom satu, Sunce daje Zemlji isti iznos energije koji čovečanstvo troši u jednoj godini. Dokle god zemlja postoji, sunčeva energija biće nepresušna. Sve što treba učiniti jeste zaustaviti bušenje zemlje i početi koristiti obnovljive izvore energije. Ovi eksperimenti samo su primeri, ali oni svedoče o istinitim idejama i daju putokaze za nove ljudske avanture – koje se temelje na uzdržavanju, paženju, inteligenciji i deljenju.
Vreme je da pristupimo zajedno. Ono što je važno nije ono što je otišlo, nego ono što ostaje. Mi i dalje posedujemo polovinu svetskih šuma, na hiljade reka, jezera i glečera, i hiljade uspešnih vrsta. Svi zajedno imamo moć da menjamo stvarnost. “Menjajući sebe, menjamo svet.“