DLANOVIMA DO ISCELJENJA

Zašto nam je teško da poverujemo u postojanje bioenergije i sposobnost da sebe ili druge možemo da iscelimo? Zato što ne poznajemo vlastito telo. Procesi koji se dešavaju unutar nas, zahtevaju određeni utrošak energije: rad srca, disanje. Energija ne može da se ,,potroši” ona samo protiče kroz naš organizam. Osnovni princip na kome počiva čitav univerzum je kruženje materije i protok energije. Kako da protok energije kroz naše telo usmerimo ka isceljenju, objašnjava duhovnik Steva Plavšić.

Poznato je da čovek kada ga nešto zaboli: glava, zub, stomak, noga ili bilo koji drugi deo tela, odmah na to mesto stavlja dlan sa željom da ga prođe bol. Ovakva reakcija je instiktivna. Ako čoveka zabole leđa, on ne misli, već šaka instiktivno kreće na bolno mesto bez svesne želje, isto kao kada trepnemo ako nam nešto poleti u lice ili ako se trgne ruka kada je ubodemo ili opečemo. Čovek drži šaku na bolnom mestu, pa i obe šake ako ga jače boli, ako je bol nesnosna, on stiska to mesto. Retki su pojedinci koji se pitaju zašto je to tako, da li se nešto postiže time. Uveren sam da bi većina odgovorila da im je lakše dok drže dlanove na bolnom mestu.

Mogućnost da isceljuju bolesti ili povrede svojom bienergijom, ljudi imaju još od svog postanka, samo što je izuzetno retki pojedinci danas svesno koriste. Zračiti bioenergiju preko dlanova može svaki čovek, bez obzira na uzrast, od malog deteta pa do starca. Ovde nije bitna inteligencija, obrazovanje, socijalni status, nacionalna, verska ili rasna pripadnost. Pri rođenju čoveka, moć zračenja (genetski potencijal zračenja) je niska i ukoliko se ne razvija ona ostaje minimalna tokom celog života. Vežbom može da se dostigne bilo koji nivo genetskog potencijala, kada se postigne maksimalan potencijal, on takav ostaje do kraja života i bez obzira koliko vežbali on se dalje neće povećavati, ali neće se ni smanjivati. Na primer, ako uzmemo da je maksimalni potencijal 100 jedinica, a vi lično, što upravo čitate ove redove, imate (pretpostavimo) 25 jedinica, možete i zračiti količinu bioenergije samo od 25 jedinica. Zbog toga niste mnogo uskraćeni, kao niti onaj koji poseduje manji genetski potencijal od vas, u poređenju sa onima koji imaju moć zračenja veću od vaše, odnosno 40 ili čak maksimalnih 100 jedinica. Takve osobe će samo za kraće vreme zračiti oboleli organ do isceljenja, pošto imaju veći protok bioenergije kroz dlanove, dok je bioenergija uvek istog kvaliteta.

Da bi se isceljivalo rukama potrebno je staviti dlan leve ili desne šake, na bilo koji deo tela sebi ili nekoj drugoj osobi, poželeti da se bioenergija prenese na tu osobu da bi je iscelili. Može se i reći u sebi: Želim da iscelim organ ispod moga dlana, iz dlana će tad krenuti tanki, oku nevidljivi, mlazevi bioenergije koji će ulaziti u telo pacijenta. Čim se skloni šaka, ovi mlazevi će stati. Što se dlan duže drži organ će više dobiti potrebne bioenergije, ali ovakva seansa ne treba da je duža od 10 do 15 minuta i ne bi trebalo  da se češće izvodi od tri puta dnevno.

Ne treba pogrešno shvatiti da se moć zračenja mora razviti do maksimuma i čekati ta tri meseca uz stalno vežbanje, da bi se moglo uspešno lečiti. Ne, odmah, čim se prvi put spusti dlan na bolno mesto sa željom za isceljenjem, uspešno će se i postići isceljenje, samo će propratni doživljaj biti slabiji, a rezultati skromniji. Vremenom će se tokom svakog narednog zračenja povećavati kanalići na dlanovima kroz koje ističe bioenergija, što će pojačati i mlazeve bioenergije, pa će se doživljaji i učinak povećavati.

Doživljaji prilikom zračenja dlanovima su slični i kod pacijenta i kod terapeuta. Najjači su ako se dlan drži deset santimetara od tela i polako njime kruži iznad bolnog mesta, obično se oseti grejanje, trnci, strujanje, mada je normalno da se i ništa ne oseti, što zavisi koji se organ leči, vrsta i intenzitet bolesti (povrede), kao i od osetljivosti terapeuta i pacijenta.

Učinak kod pacijenta je nestanak ili smanjenje bola, poboljšanje stanja bolesti, odnosno isceljenje organa, dok kod terapeuta je učinak povećanje moći zračenja ukoliko ona nije na maksimumu. Lečenje dlanovima je pozitivan i blagotvoran čin i dovodi do opuštanja i smirenja i terapeuta i pacijenta.

Prenošenje bioenergije dlanovima na pacijenta predstavlja najstariji, najjednostavniji i najblaži vid isceljivanja ljudi. Ne može se svako oboljenje u potpunosti isceliti bioenergijom, to zavisi od toga u kolikoj meri je oboljenje nastalo usled nedostatka bioenergije u organu. Opisan način lečenja postiže najbolje rezultate kod lakših oboljenja, koja su inače najčešća, donekle kod srednje teških, ali kod teških oboljenja rezultati su veoma skromni.