Plodovi fizalisa, u kojima se nalazi jestiva bobica, omotani su otrovnom mahunom, sličnom kineskom lampionu. Ali, zato je jestivi deo fizalisa izuzetnog slatko-kiselkastog ukusa (koji podseća na nešto između kajsije, maline, jagode i ananasa) i izvanrednih lekovitih osobina…

Fizalis je kod nas malo poznato, ali izuzetno ukusno i lekovito voće.
Ova biljka pripada istoj porodici kao krompir, a ima od 90 do 115 vrsta, od kojih se za ishranu, širom sveta, gaji najmanje 17. Cvetovi mogu biti najčešće u raznim nijansama žute boje, ređe beli, a ponekad i ljubičasti. Plodovi su okrugli, mesnati, takođe od žute, zelenkaste, narandžaste do ljubičaste boje, u zavisnosti od vrste, teški od četiri do 150 grama, bogati šećerima, limunskom kiselinom, pektinom, vitaminom C i karotinoidom fizalinom (koji ponekad može da mu pokvari ukus). Sazrevaju od juna do septembra. Mogu se jesti sveži ili sušeni, marinirani, a od njih se može napraviti i pekmez, slatko ili varivo, dok se u lekovite svrhe koristi i lišće i koren.

Koristan višestruko

Nauka je potvrdila da fizalis sadrži mnoge bioaktivne supstance, uključujući flavonoide, alkaloide i razne vrste biljnih steroida, koji ranije nisu bili poznati. Ispitivanja su još u toku, a preliminarne studije su pokazale da ova biljka povećava imunitet, da ubija mnoge vrste ćelija raka i leukemije i da poseduje antimikrobska svojstva. Steroidi otkriveni u fizalisu pokazali su antikancerogena svojstva – deluju protiv raka pluća, debelog creva, jednjaka, jetre, grlića materice, kao i melanoma i tumora na mozgu. U epruveti, fizalis je uspeo da se izbori i sa mnogim tipovima gram-pozitivnih i gram-negativnih bakterija, među njima i pseudomonasom, stafilokokusom i streptokokusom, ali i protiv virusa poliomijelitisa, herpes simpleksa, malih boginja, čak i HIV-a! Utvrđena su i antispazmodična dejstva, mogućnost snižavanja krvnog pritiska i antikoagulantni efekat. Zbog ovog se ljudima sa hemofilijom, onima koji uzimaju lekove za srčane bolesti, ili imaju nizak pritisak ne preporučuje da na svoju ruku uzimaju fizalis.

Popularan u narodnoj medicini

Indijanska plemena u amazonskoj prašumi koriste fizalis protiv povišene temperature, kao dezinfekciono sredstvo, za kožne bolesti, astmu, protiv glista, za probleme jetre, protiv malarije, hepatitisa i reumatizma (spolja), za upalu uha, kao i za ”ženske poremećaje”. Na Solomonskim ostrvima smatraju da fizalis povećava plodnost, a na Jamajci – da čaj od njegovog lišća sprečava pobačaje i prevremene porođaje. U Brazilu njegovim korenom leče dijabetes, a u Peruu ga koriste kao sedativ, diuretik, protiv groznice i povraćanja, kao i za mnoge bubrežne i bolesti jetre.

Naša narodna medicina poznaje još jednu upotrebu fizalisa: protiv kamena u bubregu, odnosno za čišćenje mokraćnih puteva – uzima se po dvadesetak bobica (svežih ili suvih) zaslađenih medom pre jela u toku dve nedelje. Za bolje varenje, Miroljub Jeftović, autor knjige o lekovitom bilju, preporučuje napitak od 15 suvih zdrobljenih bobica koje se kuvaju u pola litra vode 15 minuta, pa se ostave da odstoje pola sata i onda procede. Treba piti po čašu pre ručka i pre večere.