Kada čovek sledi svoje srce, čini najbolje što može, pomaže i drugima da budu jednako dobri i veruje u faktor makar zrnca sreće, male su šanse da ne uspe. O tome svedoči naš (savate) bokserski as Goran Bajšanski (30) iz Novog Sada…

Odale ga masnice.

Goran Bajšanski je kao dete imao želju da trenira boks, ali mu roditelji to nisu dozvoljavali, jer su se, kao i većina drugih, bojali da će ga neko povrediti. Godine 2002. u Novom Sadu je osnovan kik-boks klub „Phoeniks“, pa ga je drugar pozvao da ide s njim i vidi kako to izgleda.
Pošto je bio svestan da mu roditelji neće dozvoliti da trenira kik-boks, rekao im je ide na odbojku, pošto ju je prethodno četiri godine trenirao.
Posle nepunih 10 meseci svakodnevnog treniranja odale su ga masnice na nogama, ali za njihovu negativnu reakciju bilo je kasno.
„Moja upornost, želja, rad i cilj za osvajanjem državne zlatne medalje bila je ogromna i nije postojala nijedna prepreka koja bi me usporila u tome“, poverava nam se Goran.
Posle osvojenog državnog, balkanskog i svetskog kupa u kik-boksu, na iznenađenje trenera i većine saboraca, prelazi na drugu borilačku veštinu, savate, u Savate klub „Vojvodina“.

Nikad tuča, samo mudrost.

Savate, ili francuski boks, tražio je još više rada, treninga, discipline.
Od 2005. godine počeli su Goranovi novi međunarodni uspesi, ovog puta u savate boksu, osvajanjem balkanskog i evropskih prvenstava, svetskog univerzitetskog takmičenja, svetskog kupa, mediteranskog prvenstva, i na kraju – svetskog prvenstva.
„Ipak, moja najveća titula u životu jeste to što se nikad nisam potukao na ulici“, naglašava Bajšanski.
„Da li sam i koliko dobar fizički, tehnički i mentalno, uvek pokazujem u ringu i za to sam zahvalan mojim trenerima Miroslavu i Maji Odžiću, koji su bucmastog dečaka kakav sam bio, vaspitali u dobrog čoveka koji uvek zna kako da se nosi sa izazovima i da svoju veštinu primenjuje samou ringu“, objašnjava.

Suplementi? Nema šanse!!!

Dosta ljudi se čudi kako Goran Bajšanski može da izdrži tempo na treningu a da ne koristi nešto od suplemenata.
„Svoje uspehe sam osvajao trenirajući uporno i vodeći računa šta jedem, kad i koliko jedem, jer moj trening traje čitav dan. Moram da vodim računa kad šta uneti u organizam od žitarica, belančevina, ugljenih hidrata, proteina i svega što je potrebno, kako u pripremnom, tako i takmičarskom periodu. Nisam ljubitelj teretane, jer se ja držim teorije da ne pobeđuje snaga, već brzina udarca. To sam i primenio na sebi, svoje snažne treninge sam usmerio ka trčanju, eksplozivnosti i prirodnim vežbama, poput sklekova, čučnjeva, zgibova… i tako dolazio do željenih rezultata“.

Dobre navike su važne navike.

Goran se čudi onima koji zbog umora duže spavaju i pre jutarnjeg treninga preskaču doručak. I veruje da kada rezultati ni posle nekog vremena ne stižu, upravo pomenute navike mogu biti jedan od razloga.
„Ne možete ni automobil forsirati ceo dan, ako ste ga ujutro pokrenuli ’na rezervi’, zar ne? Plan ishrane prave treneri pred pripremni i takmičarski period. Znajući kakav nas rad čeka, koliko će nam se tela trošiti, takav i jelovnik sledi – da u svakom momentu, organizam bude snabdeven svime što mu je potrebno. Biramo isključivo prirodne proizvode. Ishrana treba da bude obogaćena žitaricama, kao i medom i pčelinjim proizvodima, kako bi se, posebno na početku godine, kada je još uvek hladno i počinju pripreme, imunitet dobro ojačao za ono što sledi“.

Humanost oplemenjuje.

Kao uspešan sportista, dobio je odgovarajuću medijsku pažnju, koju je potom usmerio na najbolji način da pomogne drugima kroz razne humanitarne akcije, koje je pokrenuo za decu i roditelje.
Sve akcije koje vodi Udruženje građana „Novi Sad“, čiji je Goran Bajšanski predsednik, su bitne, bez obzira da li je reč o obnavljanju dečijih igrališta, obdaništa, takmičenju u starim dečijim igrama, kao što je „između dve vatre“, prikupljanju plastičnih čepova, ili pomaganju deci oboleloj od cerebralne paralize, podršci osobama transplantiranih organa…

Svim srcem za osmeh deteta.

Ono što se posebno izdvaja u radu UG „Novi Sad“ je akcija „Svim srcem za osmeh deteta“, osmišljena kao sedmodnevni boravak 40-oro dece sedmog i osmog razreda sa Kosova i Metohije, iz mesta Štrpci u Novom Sadu i druženje sa njihovim vršnjacima.
Budući uspešan sportista i idol mališana, Goran je često u prilici da decu pouči i drugim stvarima kroz lični primer, jer živi i hrani se zdravo i ne pije gazirana pića.
„Zdravim vođenjem života šaljem poruku svima: i mojoj maloj porodici, koja je moja velika podrška, ali i drugim osobama, pogotovo deci koju treniram u klubu. Sa decom treba raditi polako i postepeno. Trudim se da im kroz treninge i razgovore pojasnim zbog čega su neke stvari nezdrave i koliko nas sputavaju kao sportiste, štete našem zdravlju i remete životni uspeh uopšte“, naglašava naš bokser.

Pet najvažnijih elemenata životne sreće

1. Po svaku cenu uvek i prvo čuvamo zdravlje, fizičko i mentalno, kroz ishranu, sport i rekreaciju i dovoljno sna, jer to niko drugi neće uraditi umesto nas.
2. Treba da postavljamo jasne i realne ciljeve u životu, kojima ćemo težiti bez straha da će nas na tom putu telo izdati.
3. Ma koliko se činilo teško, nikada ne treba ni potcenjivati ni odustajati od faktora sreće i optimizma! Volim da se našalim frazom: „Ko zna, možda se čudo baš sada dosađuje“.
4. Navešću vam svoj i primer svojih saboraca: kad god je jako teško, umorni smo od poslova i treninga, od života uopšte, ali kada jedni druge bodrimo i odemo svi na trening za koji unapred znamo da neće biti lak, verujte, tvrdim i potpisujem, osećaj posle tako obavljenog treninga je neprocenjiv. Adrenalin i hormon sreće luče se još satima kasnije. Sa druge strane, da sam ostao kod kuće i propustio to, ne samo da ne bih trenirao, već ne bih bio voljan ni za šta drugo. To sport čini od nas.
5. Životna sreća nikad ne dolazi sama, već je mi krojimo onako kako se ponašamo prema svom životu.