Cilj rada: Cilj je buđenje svesti kod pojedinaca o štetnosti konzumiranja mesa i ostalih životinjskih proizvoda, i posledicama po naše zdravlje i životnu sredinu.

Metode rada: Metodologija se zasniva na istraživanju stručne literature iz oblasti prehrane, kao i analizi naučnih radova o globalnom zagrevanju.

Rezultati: Rezultati ukazuju na sve veći porast broja obolelih od raznih bolesti koje su prouzrokovane konzumiranjem hrane životinjskog porekla, pre svega mesom. Ovaj trend se nastavlja, i broj obolelih je veći iz dana u dan.

Hrana životinjskog porekla nije prikladna za ishranu ljudi, što dokazuje anatomska građa našeg organizma. Upoređujući anatomsku građu životinja mesojeda i biljojeda sa anatomijom čoveka, jasno zaključujemo da je čovek stvoren za ishranu plodovima biljaka, i to počev od vilice i zuba koji su namenjeni žvakanju biljne hrane, preko želudca u kome se nalazi mnogo slabija kiselina nego kod mesojeda, i na kraju creva koja su dugačka kao kod biljojeda. Meso se u našem želudcu i crevima ne vari, već se raspada, produkti toga odlaze u krv, i talože se po organizmu, što za posledicu ima bolest. Posledice konzumiranja mesa po životnu sredinu su katastrofalne. Mesna industrija zagađuje atmosferu mnogo više nego svi automobili, avioni, kamioni i brodovi zajedno. Jedna krava za godinu dana proizvede istu količinu izduvnih gasova kao automobil koji pređe 70.000 km.

Zaključak: Neophodno je promeniti prehrambene navike kako bi sprečili sve veći porast procenta obolelih. Ako to ne uradimo, do 2050. godine ćemo jesti 450 milijardi kg mesa godišnje, što će se jako loše odraziti po zdravlje populacije, a pogotovo po životnu sredinu. Potrebno je hitno početi sa rešavanjem tog problema.
Ključne reči: meso, bolesti, ekologija, zdravlje

Rad:

Svedoci smo, kako ogromnog povećanja raznih degenerativnih bolesti, tako i velike zagađenosti životne sredine. Mnogo je faktora koji dovode do toga, ali svakako jedan od najvažnijih je meso, odnosno industrija mesa.
1914. godine, naučnici Ozborn i Mendel su obavili eksperimente na miševima, nakon kojih su dokazali da se oni više razvijaju i brže rastu na proteinskoj hrani. Od tada, meso je počelo da se koristi mnogo više u ishrani. Upotreba mesa se povećala nekoliko puta. Međutim, ono što je malo poznato jeste da su miševi bili bolesni i da su kraće živeli. O čemu se tu radi? Višak proteina oštećuje naš organizam. Naša creva dnevno mogu da apsorbuju i prerade do 30 gr proteina dnevno. Sav višak odlazi u jetru gde se razlaže, i produkti toga su toksini i jaka kiselina koja je veoma agresivna. Da bi se ona neutralizovala, organizam iz kostiju izvlači kalcijum i zajedno sa kiselinom se izbacuje kroz mokraću. I pored toga, dosta belančevina se taloži u organizmu, što dovodi do ozbiljnih zdravstvenih problema.
Krajem četrdesetih godina dvadesetog veka, nauka o ishrani je objavila da su dnevne potrebe organizma za proteinima minimum 150 grama. U poslednjih dvadeset godina su vršena razna istraživanja koja su dokazala da su dnevne potrebe za proteinima kod odraslog čoveka 25 do 30 grama. Međutim, mnogi nutricionisti se i dalje drže pogrešnih normi koje su ustanovljene još pre 60 godina.

Anatomska građa našeg organizma nam jasno govori da smo od Prirode stvoreni da se hranimo plodovima biljaka. Imamo ravne kutnjake za žvakanje biljne hrane, dok životinje mesojedi imaju jake očnjake koji služe za kidanje mesa. U želucu imamo mnogo slabiju kiselinu nego što je imaju životinje mesojedi. Meso se u našem organizmu ne vari, već se raspada zbog nedovoljno jake kiseline. Otpadne materije i toksini koji su produkt toga razlaganja se nagomilavaju u organima za izlučivanje i u ćelijama, te su uzrok mnogobrojnih bolesti, fizičkih i mentalnih. Dalje, ako uporedimo naša creva sa crevima mesojeda i biljojeda, vidimo da su naša mnogo duža, kao što je slučaj kod biljojeda. Ali, ako prosuđujemo samo na osnovu organa za varenje, čovek nije klasičan biljojed. Način varenja čoveka je karakterističan za plodojede u koje spadaju majmun, medved, slon, a koji se uglavnom hrane plodovima, korenjem, i određenim biljkama.

Na osnovu svega, zaključujemo da je naš organizam prilagođen za ishranu biljnom hranom. Ishrana mesom i ostalim životinjskim produktima dovodi do ozbiljnih zdravstvenih problema i oštećuje naš organizam.
Ishrana mesom ne uzrokuje samo zdravstvene probleme, već je i uzrok ogromne zagađenosti životne sredine. Posledice konzumiranja mesa po životnu sredinu su katastrofalne. Mesna industrija zagađuje atmosferu mnogo više nego svi automobilii, avioni, kamioni i brodovi zajedno. Jedna krava za godinu dana proizvede istu količinu izduvnih gasova kao automobil koji pređe 70.000 km.
Mesna industrija stvara oko 18% od ukupne svetske emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. To piše u izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih Nacija (FAO), koji je prvi povezao klimatske promene sa životinjskim farmama.
Ukupan procenat gasova od prevoza je 13%. To su podaci o kojima se skoro uopšte ne govori.

Prema podacima FAO, organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih Nacija, između 1950. i 2000. godine, svetska populacija je porasla sa 2,6 na 6 milijardi ljudi. Proizvodnja mesa je porasla pet puta. Sa 45 na 233 milijardi kilograma mesa godišnje. Predviđa se da će do 2050. godine na Zemlji živeti 9 milijardi ljudi. Proizvodnja mesa će se udvostručiti na 450 milijardi kilograma. To znači da će se udvostručiti i emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.
Ono što je takođe veliki problem je seča šuma. Te površine se koriste za uzgoj žitarica i soje, koja će se koristiti za ishranu životinja. Skoro 50% svetske proizvodnje žitarica koristi se za proizvodnju mesa. Samo oko 38% od ukupne obradive površine na Zemlji iskoristi se za proizvodnju različitih namirnica za ljudsku ishranu. Prinose sa 64% obradivih površina uglavnom pojede stoka za klanje. Posledice seče šuma su i smanjena proizvodnja kiseonika, i smanjeno pročišćavanje vazduha.

Prema statistici Ujedinjenih Nacija, dnevno umire oko 35.000 – 40.000 dece u zemljama trećeg sveta. Zvanični predstavnik svih onih koji su sagledali ovu vezu između gladi u svetu i proizvodnje mesa, profesor doktor Žan Cigler, švajcarski nacionalni savetnik i internacionalni ekspert za Treći svet, izjavio je: “Ne želim više da učestvujem u takvim jezivim masovnim ubistvima. Da ne jedem meso, najmanje je što mogu da učinim za početak.”
Danas se na Zemlji proizvede više nego dovoljno hrane za sve ljude na planeti. Prema računanju eksperata, proizvede se dovoljno hrane za oko 20 milijardi ljudi. Između 40 i 50% žitarica pojede stoka, a soje oko 75%. Kada bi se ta hrana podelila ljudima, automatski bi se rešio problem gladi u svetu.

Dakle, na osnovu svega vidimo da ishrana mesom ima dalekosežne posledice po zdravlje populacije, kao i ekologiju. Ishrana mesom je i uzrok patnje bespomoćnih bića, koja ne žele da budu ubijena.
Neophodno je promeniti prehrambene navike kako bi sprečili sve veći porast procenta obolelih i umrlih od gladi. Ako to ne uradimo, do 2050. godine ćemo jesti 450 milijardi kg mesa godišnje, što će se jako loše odraziti po zdravlje populacije, a pogotovo po životnu sredinu. Potrebno je hitno početi sa rešavanjem tog problema.
Ako prestanemo da jedemo meso, to će biti mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo i sva živa bića na Planeti.

LITERATURA:

1. ABCD Vegetarijanstva: Sve što ste hteli da pitate a niste imali koga, Goran Bojić, Maja Pakić, Tanja Jovanovič
2. Biti ili ne biti vegetarijanac, Dragiša Milovanović
3. Ispravna prehrana prirodnom hranom, Herbert Shelton