Tragajući mnogo godina za lepotom življenja, verujući da postoji nešto više od pukog preživljavanja i bivanja samo u negativnim mislima, naša saradnica donela je odluku da ne želi više tako da živi. Stil života prema uzorima iz prirode, čini život po principima permakulture. Takav stil života doneo je Mariji bogatstvo o kojem nije ni sanjala.

Permakultura je jedna od mnogobrojnih holističkih principa koji objašnjava kako da se čovek saživi sa prirodom. Neverovatno je kako je permakultura uticala na mene kao ličnost. Kada sam se prvi put susrela sa njom, znala sam da je to put koji tražim. Vredi pokušati promeniti nešto u svom životu. Pozitivna promena doprinosi da se čovek oseća živim, a kao rezultat te promene živi se pozitivnije, uzvišenije, radosnije. Dobre misli rađaju ono sto je dobro i korisno za čoveka, kao što zdrava biljka rađa zdrave plodove. Postalo mi je jasno da sa oblikovanjem naših emocija, kao i sa učenjem permakulture, treba ići korak po korak. Biti baštovan svog srca i emocija, kao što je biti baštovan na svojoj parceli zemljice veoma odgovoran i uzvišen posao. Negujte sebe kao što negujete vaše biljke. Baštovanstvo je vrsta meditacije, kada je čovek okružen prirodom i oseti zemlju, tada su mu misli blage, lepe i pozitivne. Biti u skladu sa prirodom donosi ozdravljenje, jer smo i sami deo prirode.

Većina ljudi u životu nema snage da osvesti kako im misli kreiraju stvarnost, i sama sam dugo bila u tom vrtlogu. Ljudima deluje nemoguće da osete pozitivne i lepe emocije zbog straha u kome žive. Imati pozitivne i lepe misli nije jednostavan zadatak, ali vredi pokušati. Sreća, radost, ljubav, mir, zahvalnost, blagostanje i svi lepi osećaji koje imate u sebi, deo su neograničenog duhovnog bića koje obitava u vama.

Naše srce je ogromna bašta puna prelepog bilja i raznog korova. Rađamo se kao male nežne biljčice, pupoljci smo puni ljubavi, osećamo neograničenu ljubav prema svima, zato volimo da smo u društvu dece, oni zrače radošću i znaju da su voljena. Procesom čišćenja svojih emocija, dolazimo do otpora u sebi, ali kada se sve to raščisti, postajemo spremni za sadnju novih mladih biljčica (pozitivnih i lepih misli). Vremenom kada postanemo svesni šta je u nama, ne bi trebalo da se plašimo, strah nas samo koči. Treba sa radošću prigliti sve što je u našem srcu, u njemu su odgovori na sva pitanja koja tražimo. Čovek koji zavoli sebe, voli sve oko sebe, tada mu je sve drago i blisko, u harmoniji je sa svima. Mi smo svi jedno, ali smo svi različiti na svoj način. Tako i priroda funkcioniše. Što više raznolikosti, šarenila i lepote, to je zanimljivije. Baštovani svog srca, gajenja dobrih misli i emocija su veliki ljudi, koji se trude dati maksimum od sebe da bi svima bilo bolje. Kada je čovek u stanju radosti, tada i priroda kliče i raduje se zajedno sa njim.