KAKO SE ZABAVLJA VAŠE DETE?

Brojna istraživanja su pokazala da se nesputanost u igri može smatrati temeljom razvoja ličnosti, pre svega misaonog sklopa. Značaj igara u celokupnom razvoju deteta praktično je nezamenjiv, jer one istovremeno pružaju zadovoljstvo i razvijaju senzomotorni sistem, kognitivne sposobnosti, emocije, govor, veštine snalaženja u društvu, jednom rečju utiču na sve aspekte rasta malog bića.

Velika je promena u odrastanju dece danas u odnosu na samo dve decenije ranije. Razvoj tehnologije
je stvorio novu sajber generaciju koja na samo jedan klik ima svaku informaciju koju želi da dobije. To je percepciju sveta učinilo površnom dajući iluziju poznavanja stvarnosti kroz nedovoljno životnog iskustva.

Deca vole da se igraju. Igra je program ugrađen u nama koji treba pustiti da se nesmetano odvija. Prva iskustva novorođenčeta za igru nastaju onda kada odrasli pokušavaju da ih nasmeju kroz gegove, golicanje. To još uvek ne predstavlja pravu igru ali stvara okvir na koji se nadograđuje dalja komunikacija. Bebin prvi korak je u istraživanju objekata u svom okruženju i stvaranje objektivnnog odnosa, nisam samo ja – postojiš i ti. Mala deca eksperimentišu sa svojom okolinom (“istraživačka igra“), a ona starija mogu da manipulišu i kontrolišu svoje okruženje (“majstorstvo u igri“). Usamljena igra je praćena paralelnim igrama – igra „pored“, ali ne „sa“ drugom decom – na uzrastu oko dve ili tri godine. Ovo postavlja temelj za socijalnu igru, koja nastaje oko treće ili četvrte godine. Socijalna igra je raznovrsna i kompleksna i uključuje sve, od jednostavnih aktivnosti, kao što je gradnja kula u pesku, pa sve do igara u kojima se uključuje i razvija fantazija, a to je faza kada deca krenu da stvaraju sopstvene
scenarije za igru. Tada ona postaje kompleksna i ima velikog značaja u razvoju mnogih veština. Istraživanja su pokazala da se nesputanost u igri može smatrati temeljom razvoja ličnosti a pre svega misaonog sklopa.

Najvažnija stvar na svetu

Igra često odražava ono što je važno u njihovim životima. Deca sama kažu da su im igre veoma zabavne, pogotovo one koje se dešavaju nesputano u otvorenom prostoru. Igra može biti mirna ili bučna, zabavna ili ozbiljna, naporna ili bez napora, ali svakako izražava trenutno stanje deteta. Deca se igraju iz različitih razloga. Ponekad istražuju učeći nove stvari. U drugim prilikama je to konsolidacija postojećeg učenje ili vežbanje određene veštine. Kroz igru se izgrađuju i jačaju odnosi.
Deca se često igraju samo zabave i uživanja radi. Stvaraju svoje priče i grade nove odnose.

Deci je potrebno vreme da razviju svoju igru. Oni vole da imaju prostora za igru unutra i napolju, a često uživaju igrajući se sa drugom decom i odraslima. Potrebni su im rekviziti kao što su igračke, oprema i predmeti kojima kojima mogu da manipulišu. Često se najbolje igraju sa najosnovnijim materijalima od kojih zahvaljujući mašti grade nešto novo. Vole da prave izbore o tome kada, čega, gde, kako i sa kim da se igraju. Ove smernice pružaju osnovne informacije i sugestije o tome kako roditelj može proširiti i obogatiti učenje i razvoj dece kroz igru.

Prva saznanja

Rastući dete uči skoro sve kroz igru. Tako se gradi lestvica na dobrom temelju, a kasniji nivoi učenja se oslanjaju na prethodne, starije i tako unedogled. Osobine spontanosti, kreativnosti, mašte i poverenja,
najbolje se razvijaju u ranom detinjstvu kroz igru. U igri, proces učenja je samoodrživ, jer je prirodna ljubav prema učenju očuvana i tako se dalje samo ojačava. Moć igre takođe pojačava osećaj samopoštovanja i sposobnost da se grade kvalitetni međuljudski odnosi. Pažnja je od suštinskog značaja za čitanje i za mnoge vrste učenja. Tokom slobodne igre pažnja skoro isključivo zavisi od vrste i broja igračaka na raspolaganju. Deca danas imaju poremećenu pažnju baš zbog nedostatka slobodnog igranja i
naravno sve veće prisutnosti različitih medija koji samo svojim šarenilom, a ne i suštinskim sadržajem
privlače pažnju.

Dečija istraživanja tokom slobodne igre osnažuju proces učenje. Sposobnost deteta da čita, govori i shvata matematiku na kraju počiva na njegovoj sposobnosti da koristi simbole. Različiti oblici igre mogu poboljšati spremnost za školu, razvoj socijalnih veština i kreativna dostignuća.

Dečije rano izlaganje i stvaranje uslova za slobodnu igru u predškolskom uzrastu je u direktnoj vezi sa njihovim sposobnostima pisanja i čitanja. Na primer, mnoge lutke i figurice se mogu tumačiti ili kao likovi iz imaginarnog sveta ili kao fizički objekti u stvarnom svetu.

Deca u igri počinju da uče osnovne matematičke veštine kao što su brojanje, jednakost, sabiranje i oduzimanje, procene, planiranje, stvaranje
obrazaca, klasifikovanje, shvatanje obima i površine i merenje. Dečije neformalno razumevanje predstavlja osnovu na kojoj se mogu graditi formalne matematičke operacije.

Istraživanja jasno ukazuje na vezu između razigranih iskustava učenja i društvenih i samoregulativnih sposobnosti. I zato pustite decu da se nesmetano i nedirigovano igraju, naravno pazeći da se ne povrede. Čovek je zaista biće igre – homo ludens.