Ništa ne možemo da izgubimo, a možemo da dobijemo mnogo
Ništa ne možemo da izgubimo, a možemo da dobijemo mnogo
Cilj rada je da pokaže da svako od nas, kada se udruži sa prirodom, može svoj život da učini lepšim i bezbrižnijim.
Metodologija rada se zasniva na proučavanju stručne literature, i sagledavanju tuđeg i sopstvenog iskustva.
Rezultati istraživanja pokazuju da postoje načini samoizlečenja i da se oni nalaze u našim rukama. Kada su mi lekari saopšte da imam tumor na grlu, postavio sam sebi dva pitanja. Prvo, zbog čega sve ovo? Drugo, kako ću dalje? Zašto sam ova pitanja postavio sebi? Zato što lekari o ovim pitanjima ne znaju ništa i zato što nikom nije stalo do moga života koliko je meni samom.
Lekari su mi preporučili hemoterapiju i zračenje. Nije mi se dopala ni jedna ni druga stvar, a ni način kako mi je to saopšteno. Površnost je bila očigledna. U bolnici sam upoznao druge pacijente, svi oni su bili povratnici. Bolest im se, posle navodnog izlečenja, povratila za nekoliko godina. Pošto sam dosta nepoverljiv i najviše volim da budem SAM SVOJ MAJSTOR, zvaničnoj medicini sam se zahvalio, a lečenje uzeo u svoje ruke. Jedino rešenje je bilo da pređem na prirodnu ishranu. To sam učinio i nisam se pokajao.
Zaključak: Kada se dogode neželjene i ozbiljne zdravstvene tegobe, svako bi trebao da izvrši analizu svih svojih životnih navika. Tako će pronaći i razloge kod kojih se njegov organizam nalazi u lošem stanju. Iskreni razgovor sa samim sobom će ukazati na puteve izlečenja. Pomozite sami sebi, a to je i najlakše i najsigurnije.
Ključne reči: tumor grla, zdravlje, život
U septembru 2014.godine, pojavila mi se čvoruga na vratu, ispod desnog uva. Prve prognoze lekara i rezultati ultrazvuka, ukazivali su na vodenu, bezopasnu, cistu. Uspešno sam je operisao istog meseca. Dok sam čekao rezultate biopsije prošao je oktobar. Rezultati biopsije nisu bili dobri. Ta čvoruga je bila metastaza raka na grlu. Sredinom novembra održan je konzilijum. Očekivao sam da će mi lekari objasniti moju situaciju. Umesto objašnjenja, doktorka mi je na hodniku, rekla da siđem sprat niže i da zakažem radijaciju, posle toga ćemo se dogovoriti o hemoterapiji. Uspeli smo, moja supruga i ja, da je uguramo u kancelariju, da bi smo joj postavili nekoliko pitanja. Kazala je da ne znaju uzroke nastanka ovog oboljenja, da imaju dosta dobru stopu izlečenja itd. Uspeo sam da ubedim suprugu da taj dan ne zakazujemo ništa. Sledećeg dana sam imao konačni odgovor. Porodici sam saopštio da ja neću poslušati lekare i da počinjem sa prirodnom ishranom.
Pre nego što sam saznao rezultate, počeo sam da tražim odgovore na pitanja ZAŠTO mi se ovo dogodilo i KAKO dalje? Prvo pitanje je ZAŠTO?
• Jedan od mogućih razloga za oboljenje je mogla biti težina. Početkom novembra sam imao 110 kilograma. Na visinu od 180 centimetara to je bilo previše.
• Izbor hrane koju sam koristio, sada to znam, bio je za svaku kritiku. Jeo sam prevelike količine, raznovrsne i zagađene hrane. Skoro svakog dana sam pio po litar mleka. Nisam nikada pušio, niti pio alkohol. Sada kada drugačije živim, mislim da je možda bolje bilo da sam umereno pio alkohol nego što sam koristio tolike količine mleka. Obožavao sam šećer, naročito onaj u kockama. Uz svaku čašu vode išla je po neka kocka šećera. O mojim bivšim prijateljima, tortama i kolačima, da vam i ne pričam. Moja supruga je svaki dan nešto spremala, svi su uzimali po malo, samo sam ja strasno čistio plehove i lonce. Poslednjih dve godine sam redovno koristio Orbit bombone sa ukusom mente, gotovo svakog dana po jedno pakovanje. Možda je moje grlo i zbog toga stradalo.
• Moj posao je mogao da bude uzrok zdravstvenih problema. Trinaest godina noćnog rada je moralo ostaviti negativnih posledica. Radio sam posao koji mi je stvarao veliku nervozu. Teško je biti odgovna ličnost u neodgovornoj sredini. Nervoza na poslu i neredovno spavanje nisu bili dobra kombinacija.
• Sa rekreacijom sam prekinuo pre mnogo godina. Fizička aktivnost mi je bila katastrofalna, u stvari nije ni postojala.
Kada sam odgovorio na pitanje ZAŠTO, počeo sam da donosim odluke KAKO dalje. Brzo sam odlučio da sve loše životne navike zaboravim i da ih promenim.
• Kao što sam već rekao, lekarima sam se zahvalio na ponuđenom “lečenju”. Nisam mnogo vremena potrošio da bih doneo tu odluku. Pročitao sam nekoliko knjiga, dosta tekstova i pogledao predavanja nekoliko interesantnih ljudi. Posle toga je odluka bila logična.
• Prestao sam da radim u noćnoj smeni. Sada radim smenu od 13 do 21 sat. U ovoj smeni su mi obaveze manje, a sa manjim obavezama više nema razloga za nerviranje.
• Skoro svakog jutra, ako vremenske prilike dozvoljavaju, po dva sata provodim u obližnjoj šumi gde šetam, trčim i radim vežbe. Deset kilometara kombinovanog pešačenja i trčanja za mene više nisu nikakav problem.
• Najvažnija promena je prelazak na PRIRODNU ISHRANU. Mnogi koji me poznaju nisu verovali da ću ja moći da izvršim ovaj preobražaj. Ovaj sam zaokret izvršio tako lagano i bez ikakvih problema. Drugačije nisam ni mogao, jer sam se sa doktorima pozdravio. Shvatio sam da mi je jedini spas da pređem na prirodnu ishranu i da moram da budem disciplinovan. Bez problema mogu da budem za istom trpezom sa osobama koje prave greške koje sam nekada pravio i ja sam.
• Takođe važna odluka je da nastavim da živim i razmišljam kao da nemam zdravstvenih problema, da ne smatram sebe BOLESNIKOM.
Kod lekara ne odlazim zato što znam da ovakva medicina ne leči, već truje, i zbog toga što ako budem krenuo sa zakazivanjima pregleda i analizama, da ću postati BOLESNIK. Teško je naći doktora koji će da vas razume i da vas podrži da istrajete. Slagaću vas ako kažem da ne sarađujem ni sa jednim doktorom. Sudbina je htela da se upoznam i započnem saradnju, sa nama svima znanim i dragim doktorom Borom Vujasinom. Kada smo se prvi put sreli, početkom decembra, sve što mi je doktor kazao ja sam već uglavnom znao. Značaj tog susreta je bilo OHRABRENJE koje sam tada dobio. Zamislite situaciju kada su oko vas gomile dilema, pitanja i odgovora, i tada sretnete osobu koja vam kaže da ste na dobrom putu. Tada sam dobio podršku i stručnu analizu takvog načina života. Pored tehničkih stvari, dogovorili smo se da o bolesti govorimo u PROŠLOM VREMENU. Mesec dana posle konzilujama, uz obostranu, ogromnu količinu optimizma, na našem prvom viđenju, dogovorili smo se da napišem ovaj rad.
O detaljima i tehničkoj strani ishrane neću vam mnogo govoriti. Za doručak je obavezno ceđeni sok od cvekle, celera, šargarepe i jabuke. Uz ove biljke ide i veliki broj žitarica, semenki i drugog voća i povrća. Za ručak je voće i povrće, a za večeru, uglavnom semenke ili voće. Vremenom ćete sami pronaći kombinaciju koja vam se najviše sviđa. Jednostavno, vaša ishrana je vaš izbor.
Na početku ovog preobražaja, pored ishrane, vrlo važno, je i redovno klistiranje. Četiri meseca sam radio klistiranje, po dva puta dnevno.
O tumoru koji sam imao ne mogu da vam ništa posebo kažem. Prošlo je sedam meseci od postavljanja dijagnoze. Nisam ni jednom bio kod lekara, a neću ni da idem. U mom zdravstvenom kartonu, kod lekara opšte prakse, ne piše da sam imao tumor. Od novembra se nismo videli moja doktorka i ja.
Pitate se kako znam, ako nisam vršio analize, da li sam se izlečio. Jednostavno, moje psihičko raspoloženje i fizičko stanje mi to govore. Mentalno i fizički ja se osećam odlično. Težinu sam smanjio sa onih 110 na 85 kilograma. Redovno odlazim na posao i izvršavam svoje obaveze, i kod kuće i na poslu. Da li poznajete nekoga ko je bolestan, a da nema ni jedan dan bolovanja. Ako niste znali sada znate. Ja u glavi imam hiljade životnih ideja za kratke i duge staze tako da za razmišljanja o bolestima nemam vremena, a ni prostora u mojim moždanim vijugama.
Na kraju, pitam se koje savete bih mogao da vam pružim.
• Jedite prirodnu hranu.
• Održavajte svoje telo u dobrom fizičkom i mentalnom stanju.
• Obezbedite podršku porodice, jer ako ona izostane neće biti dobro.
• Verujte u sudbinu i stvoriteljske sile. U toku leta 2014 godine, prvo sam dobio od moje koleginice jednu malu ikonu iz manastira Ostrog, posle nekoliko vremena od kolege sam dobio olovku iz istog manastira. Priznajem da tada nisam shvatio na pravi način značaj tih poklona. Pre nego što sam prešao na prirodnu hranu, blender i sokovnik sam koristio nekoliko puta. Pošto to nikome nije trebalo odlučio sam da ih bacim u kantu za smeće. Bili su ispravni, a ja sam hteo da ih bacim. Neka sila mi je javila da nije pametno da to uradim. Ja sam razmišljao sa materijalne strane, da su ispravni i da koštaju. Neko je bolje znao od mene da će mi oni uskoro biti potrebni i da ćemo biti nerazdvojni.
• Razmišljajte o lepoti života i uživajte u njemu. Svi smo na putu za onaj svet, ali se tamo ne ide bez pozivnice. Spisak pravi neko drugi, a morate priznati da nije lepo da se mešate u tuđi posao. Naše je samo, da kada pozivnica stigne, da se javimo na određeno mesto. Kada će to biti i na koji način, pa šta to nas briga. Našim lošim životnim navikama, nesvesno i preko reda, pokušavamo da se ubacimo na taj spisak. NE ČINITE TO.
LITERATURA
1. Lično iskustvo
2. ISHRANA BUDUĆNOSTI: zbornik radova / IV multidisciplinarni kongres sa međunarodnim učešćem
3. Maja Volk – STO PITANJA, STO ODGOVORA
4. Rika Zarai – MOJA PRIRODNA MEDICINA
5. Marija Treben – ZDRAVLJE IZ BOŽIJE APOTEKE