Na putu ka savršenstvu
Gajite li nesebičnu ljubav?
Naš saradnik iz Kragujevca, doktor ekonomskih nauka po obrazovanju, iz ljubavi prema prirodi i čoveku stekao je zamašno znanje iz oblasti herbamedicine, akupunkture, akupresure, joge, meditacije, astroteologije, kristaloterapije i permakulture, a ovog puta otkriva nam svoja razmišljanja na temu kako da postanemo „superljudi”.
Čovek je sazdan od tri neprestano vibrirajuća tela smeštena u različitim dimenzijama: fizičkog, mentalnog i duhovnog. Fizičko telo je privremeno i stvoreno je od materije. Nalazi se u neprestanoj transformaciji i pokretu u trećoj dimenziji. Materija je organizovana i oživljena od strane duha, koji na ovaj način može imati iskustvo unutar forme i razumeti kreaciju. Reorganizuje se putem smrti, vraćajući se u svoje originalno stanje. Astralno (mentalno) telo, gde se nalazi um, privremeno je – nestaje posle smrti, i nalazi se u višoj dimenziji od fizičkog tela. Tamo se storniraju verovanja stečena u sadašnjem životu. To nazivamo ego, ono što definiše ličnost individue. U umu se stvaraju mentalni procesi, jedan oblik energije koji vibrira različitom frekvencijom, kao rezultat emocija, sentimenata, misli i životnih događaja. U njemu se nalazi razumevanje koje je produkt pretvaranja znanja u dokazanu istinu, do koje se dolazi putem životnog iskustva. To je cilj inkarnacije duha u materiju. Um svake individue vibrira jednom umerenom frekvencijom, koja je rezultat svih visokih i niskih vibracija koje se proživljavaju tokom života – odnosno, ima umereno cikliranje.
Ljubav je na višim vibracijama
Što se više proživljavaju niže i gušće vibracije kao što su strah, mržnja, prezir, ogorčenost – gledano s tačke dimenzija, um se nalazi na sve nižem nivou vibracija. Suprotno tome, što je više trenutaka ljubavi, radosti, smeha i mira – vibriramo više, imamo više vitalne energije, koja smešta um u jednu višu dimenziju. U svakoj reinkarnaciji, ovo umereno cikliranje uvećava se kako osoba postaje sve fleksibilnija, kako sve više teče kroz život i kako sve više razume univerzum. Kada je ljudsko biće neprestano u stanju ljubavi, odnosno, potpunog unutrašnjeg mira, njegova svesnost je podešena na nove stvarnosti i percepcije koje odgovaraju višim vibracijama. Postoje privremeni procesi koji se odigravaju u petoj dimenziji: tamo se um nalazi u snovima, nefizičkom stanju, gde je sve moguće. Iskustva koje ego iskusi tokom života daju rezultate koji zavise od toga kako je osoba odlučila da živi. Što je manji ego, sistem verovanja biće fleksibilniji i evolutivna staza te osobe biće naprednija. Što ona bolje razume celi proces, sve će joj savršenije izgledati univerzum i više će poštovati sva bića. Što njena svesnost vibrira višom frekvencijom, uvećava se domet njene percepcije, aktivirajući tako latentna čula i sposobnosti. Što je veća količina energije, unutrašnji život postaje sve više nalik nebu, ispunjen harmonijom i zadovoljstvom. Razumevanjem se uvršćuju privremeno u mentalno telo, a sa smrću pretvaraju se u “istine”, u trajnu svesnost čoveka koja se nalazi u trećem telu.
Sve se iz duha pokreće
Duhovno telo je trajno i večno, nalazi se u višoj dimenziji od astralnog tela. Što je nivo evolucije viši, nalaziće se u višoj dimenziji. Tamo se istina zapisuje trajno i individualno; u trenutku smrti, iskustvo shvaćeno u svakom životu određuje šta je potrebno živeti u budućim inkarnacijama. Duh određuje sudbinu, kao i teškoće koje će se doživeti tokom sledeće inkarnacije. Njegova postignuća stvaraju razumevanje potrebno za evoluciju ka višim dimenzijama. To objašnjava zašto je život deo večnog procesa evolucije svesnosti i zašto je potrebna reinkarnacija duha, u bilo kojem od hiljade miliona postojećih solarnih sistema. Svaka osoba može se popeti na prvu sledeću stepenicu naporom volje, a u potrazi za mirom i harmonijom. Jedna od najvažnijih stvari u životu jeste održavanje i uspinjanje na viši nivo unutrašnje vitalne energije, jer njen pad podrazumeva gubljenje unutrašnjeg mira i vodi ka depresivnim stanjima i stanjima patnje. Poštovanjem prirode i permanentnog posedovanja svesnosti ciklusa koje ona stvara, kao i učenjem pravilnog disanja, dostižu se viši nivoi vitalne energije.
Dostizanjem unutrašnjeg mira, akumulirana energija stavlja u pogon programe genetskog koda koji dovode do fizičkih promena potrebnih da se komunicira mislima. U umu se stvara polje svete energije koje aktivira pituitarnu i pinealnu žlezdu. One izlučuju enzime koji aktiviraju neaktivne kodone genetskog koda. Aktiviranjem tih kodona, u telu nastaju novi lanci amino-kiselina, koji stvaraju imunološki supersistem koji eliminiše bolesti, nisku vibraciju straha i produžavaju životni vek. Ovi novi proteini stvaraju više nivoe vitalne energije u organizmu, utičući tako na stvaranje šestog čula, sposobnosti čitanja i prenošenja misli. Veoma je logično što evolucija ne dozvoljava da osobe ogrezle u mržnji i preziru prema drugima ovladaju paranormalnim moćima kao što su telekineza ili čitanje misli, što će reći da je vibracija u ljubavi portal za pojavu “superčoveka”. Univerzum ima sve vreme, nigde mu se ne žuri, dok čovek treba da nastavi svoje procese nizanjem reinkarnacija, sve do života u kojem će naći unutrašnji mir kako bi se popeo na sledeću evolutivnu stepenicu.
Svetlost je večna, a tama ne postoji
Sveto pismo kaže: mnogi su pozvani, malo je izabranih – potvrđujući da ne dolaze svi ljudi simultano i automatski na visoke unutrašnje energetske nivoe. U potrazi za mirom, potrebni su napor i volja. Kada se uveća frekvencija vibracija tokom života, postiže se sledeća reinkarnacija u razvijenijem društvu. Drugim rečima, ako čovek nema unutrašnji mir, odgovara mu da živi u društvu koje nema mira – sve dok svojim ličnim naporom ne uveća nivo vibracije i druge prilike mu ne postanu odgovarajuće. Univerzum je temeljno energija i informacija koja vibrira na različitim nivoima. Najveći deo materije treće dimenzije sastoji se od vode, 85% naše planete je voda. S druge strane, ljudsko biće je temeljno voda, rađa se unutar vode i dok se održava unutar uterusa pre nego što se rodi, 95% njegovog organizma je voda. Energija se kreće putem vode. Emocije su energija, odnosno, vibracije različitih frekvencija, koje se kreću u međusobno povezanim matricama, na različitim nivoima. Reč je jedna vrsta energije, vibrirajuća sila. Putem reči možemo da emitujemo različite tipove energija. Nesebična ljubav je forma energije visoke frekvencije. Kada se sinhronizujemo s energijom nesebične ljubavi, kada smo u rezonanci s njom, nalazimo se u stanju unutrašnjeg mira i harmonije. Ako se brojčanik naše sinhronizacije nalazi na niskoj frekvenciji, u odašiljaču mržnje i straha, to je ono što se percipira. Svesnost ljudskog bića definiše stvarnost, zbog energije koju percipira svojim čulima. Materija je iluzija koju stvara naš um kao rezultat hiljade percepcija, koje preklapamo kako bismo sklopili stvarnost kao jedan čvrst kontinuitet dok je istina ta da je sve energija. Pulsevi koji vibriraju različitim frekvencijama kristalizuju svetlost u raznim formama. Materija je svetlost koja se zgusnula u formu na vibraciji koju prepoznaju naša ograničena čula. Sve što postoji je svetlost, jer tama se stvara samo onda kada se svetlost zgusnuta u materiji nađe između senzornog organa i izvora svetlosti, isto kao dan i noć, jer sunce se nikada ne gasi. Ako se stepen percepcije čula uveća ili ako se pojavi novo čulo kod čoveka, njegova svesnost se proširuje, potpuno menjajući mogućnosti današnjeg čoveka. Zato se probudimo i postanimo bolji superheroji novog, zlatnog doba čovečanstva, u kome su nesebična ljubav, zdravlje, mir i harmonija osnovne vrednosti individue i društva.
