U teškim životnim situacijama često smo skloni da zloupotrebljavamo moć molitve, zaboravljajući da nebo za svakog od nas ima savršen plan. Bog nam ne daje teret koji nismo u stanju da podnesemo, naša je priroda takva da ne možemo da razumemo sve što nam se u životu dešava. Zato postoji molitva da nam u trenucima slabosti podari mudrost, utehu i snagu.

„Dragi, svemogući Bože, molim te podari mi zdravlje, stan, partnera, posao, novac, svega u izobilju (jer ja  sam ne mogu to da stvorim), zaštiti me i vodi (jer ne znam ni kuda ni kako idem), isceli me (nastaviću da se ponašam kao do sada: kasno ležem, hranim se nezdravo, pušim, pijem, nedovoljno se krećem, zavidim i sudim, ogovaram, zagađujem svoje okruženje, ponašam se konformistički). Ukratko, dragi i svemoćni Bože, učini ti sve za mene, jer ja sam bespomoćno dete koje nema pojma ni o čemu. Pošto ne mogu sebi ni svojim bližnjim da obezbedim ni telesno, ni emotivno, ni finansijsko, ni duhovno blagostanje – učini ti to Bože za mene i moje bližnje!”

Umesto da osvestimo šta je to što ne treba da činimo, da razumemo zašto nešto nemamo (novac, zdravlje, partnera) ili imamo (bolest, oskudicu), da shvatimo poruku života i promenimo ponašanje – mi od Boga i dalje tražimo sve što mislimo da nam pripada: od zdravlja do emotivnog i finansijskog blagostanja, zaboravljajući da zatražimo ono najvažnije i jedino bitno: mudrost da razumemo naš sopstveni i svekoliki život, njegove zakone, kako bismo živeli u skladu sa Božijom promišlju. Jedino razumevanjem šta je to što bi trebalo ili ne bi trebalo da činimo, možemo pomoći sebi. Zrelost čoveka i njegov rast, ogleda se u spremnosti da prihvati sve više i više odgovornosti, ne kao teret, već kao radost služenja u ime Boga i iz zahvalnosti  prema Bogu.

A šta mi kažemo Bogu? Otprilike ovako nešto: ,,Bože, ja znam da si ti svemoćan, beskonačan, besmrtan, premudar, predobar, sveprisutan – ti si stvaralac koji je stvorio sve, uključujući i ovaj moj život telesni – ali znaš, moram da ti kažem ovo: Ne radiš dobro svoj posao! Meni treba drugačija žena/muškarac, zanimljiviji i bolje plaćen posao, drugačije okruženje od ovoga u kome živim i zdravije telo. Pošto ti očigledno ne znaš šta meni treba (ili si zaboravio), ja sam tu da te svojom molitvom podsetim na to.” To se nalazi između redova najvećeg dela naših molitvi.

Sve što je od Boga dobro je

Takvom molitvom mi ne verujemo u život koji nam je Bogom dan! Moleći se za sve – mi ne verujemo Bogu da nam je već dao i daje nam u svakom trenutku sve što nam je zaista potrebno! Ako verujemo u Božiju svemoć i to da je Bog najviše dobro – zašto da ga molimo za bilo šta, umesto da prihvatimo sve što nam život donosi kao dobro od Boga, da je to za naše dobro?

Ono što nemamo, što mislimo da nam nedostaje, je upravo ono što sami sebi nismo dali, što nismo zaslužili, i zapravo – ono što smo svojim ponašanjem (po zakonu uzroka i posledice) sami sebi uskratili! Ponašamo se kao bespomoćna deca koja moljakaju za sve u životu. Patetično samosažaljivi, rasplakani nad sobom i svojom sudbinom, nespremni i nesposobni da konačno preuzmemo odgovornost za život u svoje ruke, ili da taj život konačno, jednom za svagda, predamo u božije ruke sa punim poverenjem. Sve što život donosi – sve je to od Boga! Dakle, mi niti verujemo, niti ne verujemo. Niti verujemo sebi, niti verujemo Bogu, već smo negde na pola puta. Ono što je potrebno je da prestanemo da moljakamo za milost Božiju (jer ona je tu oduvek i zauvek, to je osnova vere) i da kažemo Bogu: „Dragi Bože, toliko si toga učinio za mene. Šta je to što ja mogu da učinim za tebe? Otkrij mi put služenja tebi kroz služenje životu.“

Da bismo napredovali, jednom zauvek treba da izađemo iz uloge prosjaka i shvatimo šta je to što mi treba da damo Bogu, jer nam je samim životom koji imamo već poklonjen dar nad darovima!  Naše molitve trebalo bi da budu pesma hvale, radosti, zahvalnosti i slavljenja Boga, a ne tugaljive molbe za ono što nam očigledno ne treba. Svaki naš tren življenja na ovoj Zemlji, u ovim telima, treba da bude zahvaljivanje Bogu na životu koji nam je dat, jer jedino služeći životu – mi služimo Bogu.