Koliko god da je zastrašujuće slušati i gledati šta se događa u Japanu, toliko je dirljivo i lepo čitati utiske stranih izveštača sa lica mesta, koji su fascinirani hrabrošću, organizovanošću i humanošću Japanaca. U medijima možete naći vesti da su u Japanu, zbog katastrofe, cene proizvoda u samoposlugama snižene…

…da vlasnici automata dele narodu konzerve s bezalkoholnim pićima i flaširanu vodu dok svi zajedno pokušavaju da prežive. Izveštačima sa lica mesta najviše pada u oči da nema krađa i pljački.
Za razliku od ovoga, na ruskom dalekom istoku, najbližem Japanu, „dosetljivi“ trgovci po basnoslovnim cenama nude zastrašenom stanovništvu Gajgerove brojače, “čudotvorna” zaštitna odela, preparate joda koji pomažu organizmu da se oslobodi teških metala.

A poznato je i da su u vreme poplava u Engleskoj 2007. lopovi krali besplatne pakete vode, provaljivali u napuštene automobile i odnosili sve što su stigli.
Da li su Japanci, koji su preživeli pakao II svetskog rata (u koji su, mora se reći, sami i uleteli), konačno naučili lekciju koju će svaki narod morati da nauči: ne pobeda nad drugima, nego jedinstvo sa drugima, jedini je način na koji čitav svet može da preživi?

I još, u trenucima ovakvih nedaća, svi se iskreno zapitamo: koliko uopšte vredi život? Ako smo potpuno svesni da živimo u svetu u kome u trenutku sa lica zemlje može da nas zbriše zemljotres, cunami ili neki černobilski užas, jedino što iskreno možemo da odgovorimo glasi: vredi samo onoliko, koliko smo dobra u stanju da za života učinimo.