Sažetak rada:

Cilj moga rada jeste da iznesem svoje lično iskustvo kako sam na prirodan način pobedila opaku autoimunu bolest.
Metodologija moga rada se zasniva na proučavanju naučno-stručne literature, i na osnovu mog ličnog iskustva
Rezultati istraživanja pokazuju da je sistemski eritemski lupus, (lat. lupus erythematosus sistemicus), autoimuna bolest koja napada sopstveno zdravo tkivo.
Od 2005 imam dijagnozu sistemskog eritemskog lupusa. Počelo je sa bolovima u zglobovima, kukovima, ramenima, šakama, osećajem gubitka snage, teškog pokretanja. Bila sam skoro nepokretna. Svaki dan sam imala temperaturu 40-41. Nisam imala snage, mišići su mi atrofirali. Pritisak je počeo da varira, iza kolena i na stopalima pojavljuju se jastučići, koji onemogućavaju slobodno kretanje. 2007 godine biopsijom postavljena mi je dijagnoza Lupus nefritis i uvode mi citostatik. Lupus napada plućnu maramicu i dolazi do desnostranog izliva. Na svaka 3-4 koraka morala sam da stanem, da dođem do vazduha i da se odmorim…
Meni je bilo sve gore. Tada mi prepisuju jaču terapiju citostatika. Bolnica je postala moja druga kuća. Lupus je sve više divljao. Šalju me u invalidsku penziju, sa preporukom za negu i pomoć.
I kako ništa nije slučajno, na poklon dobijam knjigu od Ernest Gintera „Živeti bez bolesti“. 21.01.2013 godine prelazim na PRIRODNU (SIROVU) ISHRANU. Slušala sam predavanja dr Slađane Velkov, dr Bore Vujasina, Maje Volk…
Svako jutro gledam u sunce, hranim se prirodnom (sirovom) hranom i pijem prirodne sokove sa mnogo zeleniša. Rezultati počinju da se popravljaju, ali i ja sama osećam da imam snage, volje za životom. Imunološki pokazatelj (anti ds dna) koji treba da bude 100, kod mene je bio preko 800, a za nepune 2 godine promene ishrane iznosi 450. Rezultati su mi fantastični i svi su u normalnim vrednostima. Moje dijagnoza Lupus erythematosus systemicus se i dalje nalazi u medicinskoj dokumentaciji, ali ne poseduju više moje telo i moj duh. Osećam se zdravom i srećna sam.
Zaključiti mogu, da je istinita poruka Hipokrata, oca medicine, da „Ako ne promeniš svoj način života, tebi nema pomoći“. Ja sam saznala za najispravniji put, put suživota sa prirodom, i sa zadovoljstvom hodam njime. Zdrava sam, srećna sam. Moja bivša bolest, je bila vapaj za promenom. Promenila sam se. Ako sam mogla ja, možete i Vi. Nemojmo izabrati patnju i bolest. Izaberimo život.
Ključne reči: Lupus erythematosus systematicus, zdravlje, prirodna hrana.

Rad:

Cilj moga rada jeste da iznesem svoje lično iskustvo kako sam na prirodan način pobedila opaku autoimunu bolest.
Metodologija moga rada se zasniva na proučavanju naučno-stručne literature, i na osnovu mog ličnog iskustva
Rezultati istraživanja pokazuju da je sistemski eritemski lupus, (lat. lupus erythematosus sistemicus), autoimuna bolest koja napada sopstveno zdravo tkivo.
Kod normalne funkcije imunog sistema, antitela (koje u u suštini belančevinaste materije) imaju ulogu u zaštiti i borbi protiv antigena, kao što su virusi, bakterije, paraziti i druge organizmu strane materije. Lupus dovodi imuni sistem u stanje u kome on nije u mogućnosti da pravi razliku između stranih materija i zdravog tkiva. Ovo ima za posledicu da antitela imunog sistema direktno napadaju i razaraju zdravo tkivo.
Hipokrat je još oko 400. p. n. e. prvi opisao crvene ulceracije (čireve) na koži, koje su možda, ili mogu biti, povezane sa lupusom. Moderni period, tj. nakon 1920 godine, patolozi Sinai bolninice u Njujorku (engl. Sinai Hospital in New York) Libman i Sacko (lat. Libman – Sacko) opisuju niz promena kod sistemskog eritemskog lupusa (npr. promene na srcu poznate kao Libman-Sacko endokarditis, bubrežne lezije i hemetološke poremećaje u krvi). Istovremeno dr Klemperer po prvi put za lupus uvodi termin kolagena bolest.
Istoričari medicine u svojim istraživanjima iznose podatak da su osobe sa porfirijom (bolest koja ima mnogo sličnih simptoma sa lupusom) označavane kao vampiri i vukodlaci, zbog osetljivosti na svetlost, ožiljaka, rasta kose, i porfirijom izazvanih braonkasto-crvenih mrlja na zubima kod teških oblika porfirija.

KARAKTERISTIKE KLINIČKE SLIKE SISTEMSKOG ERITEMSKOG LUPUSA

Lokalizacija promena Znaci-simptomi
Koža Diskoidan osip (prisutan je u 20% bolesnika, sa ili bez sistemskih manifestacija)
Promene su izražene na delovima tela izloženim suncu
Poglavina Alopecija ili gubitak kose

Sluzokoža (usta, nosa, vagina) Pojava bezbolnih ulceracija
Gastrointestinalni sistem Nelagodnost u stomaku,
Mučnina,
Akutni bol, povraćanje i proliv (povezan sa vaskulitisom creva).

Zglobovi Otok sa poliartritisom koji je simetričan, neerozivan, i obično bez defoacija.
Artritis koji često uključuje proksimalne i interfangealne i metakarpofalangelne zglobove ruku, i zglobove kolena.
Avaskularna nekroza, kod bolesnika koji uzimaju kortikosteroide.

Centralni nervni sistem Grand mal
Neuropatije (senzorne i senzomotorne)
Moždani udar (visoka stopa u prvih 5 godina kod bolesnika sa antifosfolipidnim antitelima)

Organ vida Vaskulitis retine – može da dovede do slepila.

Urinarni sistem Bubrežna insuficijencije

Kardiovaskularni sistem Ateroskleroza -prerana.
Plućna hipertenzija, sa vaskulitisom i infarktom srca.
Libman-Saks endokarditis(u vezi sa antifosfolipidni antitela).
Perikarditis (u 20-30% slučajeva istovremeno sa uremijom)
Miokarditis (praćen insuficijencijom srca, aritmijom i iznenadnom smrću).

Respiratorni sistem Upala pluća (ubrzano disanje, kašalj, povišena temperatura i groznica )
Iskašljavanje krvi (sekundarna plućna hemoragijska bolest).
Postoji više oblika lupusa, među kojima je i medikementozni ili lekovima izazvan eritemski lupus, kao reakcija imunog sistema organizma na određene lekove i karakteriše se simptomima veoma sličnim SEL. Lekovi koji su najčešće povezani sa ovim oblikom lupusa su iz grupe hidralizina koji se koriste u lečenju hipertenzije i prokainamida za lečenje srčane aritmije, ali ima i preko 100 drugih lekova koji mogu izazvati ovo stanje.
Prema Američkoj fondacija za lupus 1,5 do 2 miliona Amerikanaca ima neki oblik lupusa. Kod žena se bolest javlja 9 puta češće, a nastaje obično između 15 i 45 godine života. Procenjuje se da u Italiji boluje, sa klinički jasnim znacima lupusa, oko 60.000 ljudi. Godišnje povećanje lupusa u Italiji je oko 1.500 novo dijagnostikovanih slučajeva. Najviša stopa povećanja sistemskog eritemskog lupusa (SEL) u Svetu je prijavljena u Italiji, Španiji, Martiniku, i Afro-Karibima (Velike Britanije).
Očekivanost trajanja života pacijenata sa lupusom je produženo sa 4-godišnjeg preživljavanje sa stopom od 50% u 1950 na 15-godišnje preživljavanje sa stopom od 80% danas.
Mada se tačno ne zna šta uzrokuje lupus i druge autoimune bolesti, većina lekara njegovu pojavu vezuje za genetske i ekološke uzročnike. Predispozicija stvara uslov za nastanak lupusa, ali se bolest javlja tek posle kontakt organizma sa nekim faktorima životne sredine koji pokreću mehanizam bolesti.
Faktori životne sredine, ekstremni stres, izlaganje ultraljubičastom svetlu, (najčešće suncu), pušenje; neki lekovi, antibiotici, posebno oni iz sulfa penicilinske grupe; neke infekcije, kao što su citomegalovirusi (CMV), parvovirusi, infekcije hepatitisom C, i Epstain-Bar virus (kod dece); hemijska izlaganje jedinjenjima trihloretilen, silicijumu, pesticidima, živi i drugim štetnim materijama iz vode, hrane prašine…
Praksa je pokazala da ne postoje dva ista slučaja sa identičnim kliničkim znacima bolesti. Postoji širok spektar simptoma koji potiču iz raznih delova tela. Ponekad se klinička slika razvija postepeno, a ponekad iznenada. Ona može biti u blažem ili izraženijem obliku. Većina ljudi sa znacima lupusa ima poremećaj u nekoliko organa, a u težim slučajevima može dovesti do problema sa bubrezima, srcem, plućima, krvlju ili nervnim sistemom.
Na početku bolesti kliničku sliku karakterišu sledeći znaci: deformacija zglobova praćena bolom (artralgia), artritis, kao i oticanje zglobova, posebno malih zglobova na rukama, laktovima, kolenima; oticanje ruku i nogu, zbog problema sa bubrezima; groznica sa temperaturom većom od (38°); produženi ili ekstremni umor, osip na koži, nešto izraženiji na na rukama, licu, vratu ili leđima, karakterističan oblik osipa na licu preko obraza i nosa u obliku leptira, anemija, bol u grudima na duboko disanje ili nedostatak daha, osetljivost na sunce i jako svetlo (photosensitivity), gubitak kose ili alopecija, poremećaji zgrušavanja krvi, Rajnodova bolest: karakteriše se promenama na prstima koji su bledi i / ili plavi ili crveni i hladni; pojava ulceracija (čireva) u nosu i ustima, suve oči, česta i laka pojava modrica na koži, anksioznost, depresija, glavobolja, gubitak pamćenja…
Dijagnoza se postavlja kada bolesnik sa lupusom ima najmanje 4 od 11 karakteristika ove bolesti. Neke od njih su: ospa u obliku „leptira“ crvene boje lokalizovana u predelu obraza i prevoja nosa; fotosenzitivnost kože; izdignuta perutava ospa u obliku novčića karakteristična za diskoidni lupus; ranice na sluzokoži; upala zglobova; zapaljenje plućne maramice (pleuritis); upala srčane maramice (perikarditis); zapaljenje bubrega; poremećaj centralnog nervnog sistema; poremećaji krvnih ćelija…
Antinuklearna antitela (ANA), su antitela uperena protiv ćelijskog jedra. Ona se nalaze u krvi gotovo svakog bolesnika sa lupusom. Ipak, pozitivan ANA – test, sam po sebi, nije dokaz za lupus. Test može biti pozitivan i kod drugih bolesti, a u oko 5% slučajeva može biti prisutan i kod zdravih osoba.
Laboratorijski je potrebno pored ostalog uraditi i anti-niklearna antitela (ANA), Anti-nativna DNK antitela, Anti-Sm antitela, Antifosfolipidna antitela…
Klasično lečenje se sprovodi nesteroidnim antiinflamatornim lekovima (NSAL), kao što su aspirin, naproksen natrijum i ibuprofen i drugi; kortikosteroidima; imunosupresivnim lekovima kao što su ciklofosfamid (Cytoxan) i azatioprin (Imuran).
Imunosupresivni lekovi nose rizik od ozbiljnih neželjenih dejstav kao što su infekcije, oštećenja jetre, neplodnost, pojava raka…
Kortikosteroidi mogu imati ozbiljne i dugoročne neželjene efekt koji uključuju porast telesne tezine, pojavu modrica, osteoporoze, hipertenzije, dijabetesa, a može ih pratiti i povećan rizik od infekcije…
Pored lekova, bolesnicima sa lupusom se preporučuje higijensko dijetetski režim, i druge mere, pre svega prevencije, koje u suštini predstavljaju zdrav načina života.
Svi, napori da se identifikuje uzrok i lek za lupus koordiniraju se na međunarodnom nivou, ali za sada nema vidljivog napretka.

MOJ SLUČAJ:

Od 2005 imam dijagnozu sistemskog eritemskog lupusa. To je imunosistemska bolest.
Počelo je sa bolovima u zglobovima, kukovima, ramenima, šakama, osećajem gubitka snage, teškog pokretanja. Bila sam skoro nepokretna. Svaki dan sam imala temperaturu 40-41. Iz Doma Zdravlja više nisu znali šta da rade sa mnom. Selo me je tri puta sahranjivalo. Nosili su me u bolnicu, a oni vraćali kući. Posle mesec dana su me primili u „Jodnu banju“ u Novom Sadu, misleći da je reuma i artritis, ali međutim kako temperatura nije dozvoljavala terapije, prebacuju me na infektivno, a odatle invalidskim kolicima na interno, odsek imunologije-nefrologije. Tamo su mi rekli da sam ja slučaj za njih. Izbombardovali su me kortikosteroidima i ja sam ustala. Nisam imala snage, mišići su mi atrofirali, ali sam prvi put posle mesec i po dana ustala. Koža na stopalima i dlanovima se skroz oljuštila od temperature. Tu sam prvi put čula za bolest lupus, i ja sam je dobila kao dijagnozu.
Pritisak je počeo da varira, iza kolena i na stopalima pojavljuju se jastučići, koji onemogućavaju slobodno kretanje. 2007 godine biopsijom postavljena mi je dijagnoza Lupus nefritis i uvode mi citostatik celcept u tabletama. Međutim bolest ne miruje. Lupus napada plućnu maramicu i dolazi do desnostranog izliva. Na svaka 3-4 koraka morala sam da stanem, da dođem do vazduha i da se odmorim. Prebacuju me u Sremsku Kamenicu, gde pokušavaju 7 puta da mi punktiraju izliv, ali neuspevaju. Šalju me nazad na polikliniku sa obrazloženjem da je to od lupusa i da mi doktorica promeni terapiju.
Meni je bilo sve gore. Tada mi prepisuju jaču terapiju pulsnih citostatika. Bio je jedan period od 6 meseci, gde sam 20 dana bila u bolnici, a 10 kući, pa opet tako. Bolnica je postala moja druga kuća. Lupus je sve više divljao. Šalju me u invalidsku penziju, sa preporukom za negu i pomoć.
I kako ništa nije slučajno, jednom srećem drugaricu koju jako dugo nisam videla. Čula je da sam bolesna, ali nije mogla da zamisli da tako izgledam. Bila sam natečena, oči su mi se jedva videle, 90 kg žive vage, nezadovoljna… Pitala me je da li hoću da mi donese jednu knigu, na što sam pristala. Donosi i poklanja mi knjigu od Ernest Gintera „Živeti bez bolesti“.
Prvi put kad sam je pročitala, bilo je kao kod dece, „bljak, sirovo“, ali me je nešto vuklo da je još jednom pročitam i 21.01.2013 godine prelazim na PRIRODNU (SIROVU) ISHRANU.
Nisam imala podršku svoje doktorice, ali ja počinjem sama svoju bitku. Svih 9 lekova izbacujem, istražujem po internetu, osluškujem svoje telo što mu prija, a šta ne. Na you tube sam gledala i slušala predavanja dr Slađane Velkov, Viktorije Botuenko i dr Bore Vujasina, Maje Volk.
Pronalazim knjigu dr Šulca „lečenje neizlečivih bolesti“, Lujze Hej „Kako da izlečim svoj život“. Svako jutro gledam u sunce, hranim se prirodnom (sirovom) hranom i pijem prirodne sokove sa mnogo zeleniša. Rezultati počinju da se popravljaju, ali i ja sama osećam da imam snage, volje za životom. Imunološki pokazatelj (anti ds dna) koji treba da bude 100, kod mene je bio preko 800, a za nepune 2 godine promene ishrane iznosi 450. Rezultati su mi fantastični i svi su u normalnim vrednostima.
Moje dijagnoze Lupus erythematosus systemicus, lupus nephritis (klasa III), Hypertensio arterialis, Cavernoma cerebri reg temporalis l. Dextri, Hyperlipoproteinemia tip Iib, se i dalje nalaze u medicinskoj dokumentaciji, ali ne poseduju više moje telo i moj duh. Osećam se zdravom i srećna sam. Ja sam pronašla put, put življenja u skladu sa prirodom.
Zaključiti mogu, da je istinita poruka Hipokrata, oca medicine, da „Ako ne promeniš svoj način života, tebi nema pomoći“. Zahvaljujući saznanju, mojoj veri i promeni načina života i ishrane… moja bolest je postala moja prošlost. Ja sam saznala za najispravniji put, put suživota sa prirodom, i sa zadovoljstvom hodam njime. Zdrava sam, srećna sam. Moja bivša bolest, je bila vapaj za promenom. Promenila sam se. Ako sam mogla ja, možete i Vi. Nemojmo izabrati patnju i bolest. Izaberimo život.

LITERATURA

1. Put za zdrav i srećan život, Boro M. Vujasin, Zbornik Radova: III Multidisciplinarni Kongres Ishrana Budućnosti sa međunarodnim učešćem, Zrenjanin 27.09-28.09.2013, Društvo za populacionu politiku „Breg“ Titel, Mala knjiga-Novi Sad, ISBN 978-86-915909-1-8, 29-31.
2. Klinički Centar Vojvodine Novi Sad, Klinika za Nefrologiju i Kliničku Imunologiju, Otpusno pismo, istorija bolesti br.11444/2010
3. Klinički Centar Vojvodine Novi Sad, Klinika za Nefrologiju i Kliničku Imunologiju, Otpusno pismo, istorija bolesti br.6682/2012
4. Milan Popović, Dušan Stefanović, i sar., Podsetnik – vodič iz reumatologije, Vojno izdavački zavod, Beograd 2000.
5. Wikipedija…