Koja je vaša dnevna doza?

Nekad lako dostupan i prirodan lek, esencijalna materija bez koje organizam ne može normalno da funkcioniše, bio je korišćen u tretmanu mnogih poremećaja i oboljenja, a na njegov značaj podseća nas naša saradnica iz Banja Luke.

Koristi joda za ljudsko telo su brojne. Neophodan je za pravilno funkcionisanje štitaste žlezde, dojke i ostalih tkiva. U medicini se upotrebljava već 180 godina. Objavljeni podaci potvrđuju njegovu pouzdanost u lečenju plućnih bolesnika količinama koje premašuju preporučenu dnevnu dozu. Štitastoj žlezdi jod je potreban za sintezu T4 i T3 hormona, koji regulišu metabolizam i upravljaju rastom i razvojem tkiva. Hormoni štitaste regulišu ključne biohemijske reakcije – sintezu belančevina (proteina) u tkivima, kao i iskorišćavanje kiseonika i aktivnosti enzima, ciljajući organe kao što su mozak u razvoju, mišići, srce, hipofiza i bubrezi – te je jod posebno važan za razvoj fetusa. Oštećeni prenos joda može se delimično
ispraviti upotrebom poprilično visokih doza askorbinske kiseline, ili vitamina C.

Univerzalan lek

Hormoni štitaste žlezde sintetišu se u njenim folikularnim ćelijama, a one regulišu mitohondrijsku sintezu belančevina. Dugoročno korišćenje lekova za štitastu žlezdu povezano je s propadanjem količine joda u organizmu, kao i s povećanim procentom slučajeva pojave raka. Svi pacijenti koji boluju od štitnjače trebalo bi da primaju terapiju jodom. Kada uzimaju 12,5 – 50 mg dnevno, telo postaje osetljivije na hormone tiroidne žlezde. Jod je osnovni hranljivi sastojak koji ima široka lekovita svojstva, i do pre 100 godina koristila ga je većina lekara. Od 1900. do šezdesetih godina prošlog veka, upotrebljavan je u praksi lečenja povećanog i smanjenog rada štitaste žlezde, kao i kod mnogih drugih stanja, a sve uz odlične rezultate. Jod je bio smatran panacejom – lekom za sve bolesti.

Delotvoran i u slučaju kancera dojke

Nobelov laureat dr Albert Sent Đerđi, lekar koji je otkrio vitamin C, napisao je: „Kada sam bio student medicine, jod se u obliku kalijevog joda koristio kao univerzalni lek. Niko nije znao šta on čini, ali činio je nešto vrlo dobro.“ Jod je čuvar integriteta dojke, i kod žena i kod muškaraca; koristi se pri rešavanju skoro svih vrsta cista. Takođe, ima neverovatno isceljujuće dejstvo kod cista jajnika. Natečeni jajnici su analogni gušavosti, kada tiroidna žlezda naraste kao odgovor na nedostatak joda. Gušavost često uzrokuje hormonalni disbalans, što dovodi do hipotireoze. U slučaju policističnih jajnika (PCOS), izgladnjivanje jajnika uzrokuje stvaranje ciste, otoka i, s vremenom, nemogućnost kontrolisanja sinteze hormona, što dovodi do hormonske neravnoteže i neplodnosti. Istraživanja u Rusiji dokazala su da pacijentkinje s fibrocističnim dojkama imaju i veći nedostatak joda, uz veći broj cista na jajnicima. Poznato je još od 1928. da je koncentracija joda u jajnicima veća nego u bilo kom drugom organu osim u štitastoj žlezdi. Naučno je potvrđeno da kada se poveća doza joda, ciste na jajnicima se smanjuju i nestaju. Takođe, povećava se libido – i kod muškaraca i kod žena. Potrebno je 20–40 puta više joda da bi se kontrolisali rak dojke i fibrocistična bolest nego da se spreči gušavost.

Za zdravo srce

Jod ima i mnoge neendokrine biološke učinke, uključujući ulogu koju igra u fiziologiji upalnih procesa: povećava pokretljivost belih krvnih zrnaca, dovodeći ih do upalnih područja, i jača sposobnost imunoloških ćelija da unište bakterije. Jod smanjuje aktivnost lipoproteina, koji, kada su povišeni, mogu dovesti do preteranog zgrušavanja krvi i bolesti krvnih sudova. Istraživanja potvrđuju velike količine joda pronađene u mozgu (uključujući delove povezane s Parkinsonovom bolešću) i cilijarnom telu u oku, koji je mogući uzročnik glaukoma. Izvršeno je istraživanje na 42 pacijenta s bolestima srca i krvnih sudova, koji su bili podeljeni u pet podgrupa na temelju prisutnosti hipertenzije, kongestivnog zatajenja srca, kardiomiopatije, koronarne disfunkcije i aritmije. Kada su testirane koncentracije urina, najmanja koncentracija joda otkrivena je kod podgrupa s aritmijom i kongestivnim zatajenjem srca. Povećani udeo hormona hipofize, tireotropina (TSH), otkriven je kod tri pacijenta, a povećanje u metabolizmu lipida (holesterol, trigliceridi) bilo je prisutno kod svih podgrupa osim one s aritmijom. Istraživači su zaključili da dodavanje joda može sprečiti kardiovaskularne bolesti, koje nastaju usled njegovog nedostatka.

U trećem dobu

Preporučena dnevna doza (RDA) joda nije dovoljna da sačuva štitastu žlezdu od pojave guše. Isto je s dozom vitamina C, koja je danas jedva dovoljna da spreči skorbut a nedovoljna da spreči skup simptoma bolesti srca i krvnih sudova koji mu prethode. Kada se 83-godišnja žena stavi na šest meseci terapije sa 50 mg joda dnevno, neverovatno joj se povećaju energija, izdržljivost, blagostanje i memorija, a koža joj izgleda mlađe. Na osnovu dosadašnjeg iskustva, starije žene, pogotovo one iznad 65 godina, kada povećaju unos joda, primete ogromni porast fizičke i mentalne
energije. Neupućeni u značaj i lekovitost joda posmatraju ga iz uže perspektive, što predstavlja jednu od najvećih tragedija po očuvanje zdravlja.