NE PLAŠI SE – TAKO IMAŠ MNOGO VEĆE ŠANSE ZA OZDRAVLJENJE

Dijagnoza kancera  je sve češća, a reakcije i na samu pomisao mogućeg ishoda kod većine ljudi  stvara ne samo strah, već i paniku. Strah koji nas blokira, parališe, zaokuplja naše misli i ne dozvoljava oporavak, to je emocija koje se moramo osloboditi. Međutim, mnogo je lakše ovako nešto reći, nego učiniti. Na svu sreću, danas ima efikasnih načina da se oslobodimo emocionalnog doživljaja straha i panike, koji nam blokiraju put isceljenja.

NEMA MESTA STRAHU

Do sada je zabeleženo više slučajeva pogrešne dijagnoze. Nećemo tumačiti  razloge pogrešne dijagnoze, nego kakve posledice takve greške imaju za obolele. U zavisnosti od ličnog doživljaja dijagnoze zavise i posledice. Zabeleženi su slučajevi da su pojedinci umrli nekoliko meseci nakon pogrešne dijagnoze, a autopsijom je ustanovljeno da raka nije ni bilo. Umrli su od straha i posledica iscrpljenosti zbog straha. Drugog objašnjenja nije bilo. Novija istraživanja su takođe pokazala da strahovi dovode do biohemijskih promena u organizmu, koje pogoduju daljem širenju kancera. Tumačenja ima različitih. Neka istraživanja ukazuju da kortizol koji se luči u stanju straha, utiče na širenje metastaza. Neka druga istraživanja ukazuju na mogućnost aktiviranja bioloških programa, koji se manifestuju kao metastaze. Na primer, ukoliko dijagnozu neko doživi kao smrtnu prestrašenost, moguće je da se pokrene program u plućima u vidu alveolarnog kancera pluća, što uzrokuje dodatnu dijagnozu. Strahovi kao i mnoge druge intenzivne emocije nas dvostruko uskraćuju,  naša logika i analitika slabi, a uskraćuje nam se i intuicija. Ostajemo bez dve osnovne funkcije koje su nam vodilje u ovako kritičnim momentima za donošenje bilo koje odluke.

Svi znamo da studenti na ispitu ponekad zabolokiraju od treme, tj. straha. Isto to se dešava i kod straha od dijagnoze, kojoj je naš um pridodao značenje moguće fatalnosti, tj. smrtnog ishoda. U takvoj situaciji naš um nije u stanju donošenja racionalnih odluka za naše biće.

Koliko je to tačno pokazalo je i istraživanje koje sam sprovela pre dve godine na Novom Zelandu, gde redovno držim ritrit za obolele od raka, one koji su u remisiji i njihovu podršku, pod nazivom Imam kancer, pa šta? Biram Život! Tokom istraživanja, 50 ispitanika sa dijagnozom raka je popunjavalo upitnik u kom je bilo moguće obeležiti više od jednog odgovora. Na prvo pitanje, šta misle da je najviše doprinelo njihovom stanju i ovakvoj dijagnozi, 65% ispitanika je reklo stres, 35% ishrana, 18% mentalni stav, 42% drugi faktori. Na jedno od poslednjih pitanja koje je glasilo šta je to što veruju da bi im u ovom momentu najviše doprinelo njihovom oporavku, 40% je odgovorilo rad na emocijama, 39% promena mentalnog stava, 42% promena ishrane, 71% veštine nošenja sa stanjem u kom su. Zaključak – iako je ubedljivo najveći doprinos dijagnozi stres, akcenat ne bi bio na rešavanju stresa, tj. emocija u pozadini stresa, već prvenstveno na promeni ishrane, mentalnog stava i najviše savladavanje veština nošenja sa situacijom u kojoj se nalaze.

Očigledno je da strahovi, tj. doživljaj tog stanja ne dozvoljava donošenju zdravorazumske odluke i rešavanju korena stresa, koji najviše doprinosi njihovom stanju. To ne znači da nema razloga za korekcijom ishrane, nego ukazuje na ono što se u praksi dešava. Ljudi su mnogo skloniji da menjaju ishranu, nego da rade na sebi i onom što ih je najvećim procentom dovelo do stanja u kom su. Mentalni sklop se može promeniti jedino ako rešimo emocije, bez toga nema ni promene mentalnog stava. Veština nošenja sa teškom situacijom je bitna, ali ne doprinosi rešavanju korena problema. Očigledno je da sa strahovima nema ispravnog razmišljanja i postavljanja prioriteta kada se pravi plan podrške organizmu, koji bi pomogao aktivaciji samoisceljenja.

Rak je simptom i blagoslov

Dijagnoza raka je, kao i svaka druga dijagnoza, poruka našeg tela. U slučaju ovakve dijagnoze koja spada u domen ozbiljnih zdravstvenih problema, to je alarm koji ukazuje da je krajnje vreme da obratimo pažnju na simptom i rešimo ono što nas je dovelo do takvog stanja. Nažalost, konvencionalni pristupi lečenju raka su usmereni na uklanjanje posledica simptoma, ne posmatraju telo kao celinu sa svim svojim nivoima sa kojih dolazi uzrok problema koji se manifestovao. Stara šamanska izreka kaže: Bolest napušta domaćina kada ne može više da ga prepozna.  Moramo postati neprepoznatljivi, a to se ne postiže uklanjanjem posledica ili sa ishranom.
Sve ima svoje mesto, rešavanje simptoma i ishrana, ali uzročni nivo je neophodno rešiti. Mnogi koji su prevazišli rak, kažu da im je to bio najveći životni blagoslov, što je pokazatelj da su radom na sebi postigli neophodnu neprepoznatljivost. Oni koji reše posledicu, a ostanu prepoznatljivi, rizikuju da se u vreme pojačanog stresa problem ponovo javi.

Kako značajno povećati šanse procesima samoisceljenja:

1. Rešite svoje strahove i brige zbog dijagnoze. Brigom ništa ne rešavate, samo možete pogoršati stanje.
2. Rešavajte vašu specifičnu liniju osetljivosti koja je dovela do manifestovanja tog tipa raka, dok ne postanete neprepoznatljiv domaćin.
3. Minimizirajte izlaganje bilo kojim stresnim situacijama.
4. Korigujte ishranu u pravcu prirodne, što manje procesovane i nutritivno koncentrovane hrane.
5. Ako oni koji vas leče ne veruju u vaše isceljenje, dajte im otkaz, neka vas leči onaj ko može da veruje u vaše isceljenje. Nema neisceljivih bolesti, samo neisceljivih pojedinaca.
6. Reči mogu da leče, a mogu i da ubiju, ako vam je izrečena smrtna presuda, što pre isprocesovati emocije tog doživljaja.
7. Ne tražite prognozu. Lekari nemaju kristalnu kuglu. Umesto toga, verujte 100% u svoje isceljenje. Ovde razlikujte želju i verovanje. Razlika je značajna.
8. Ne istražujte internet i tekstove na temu raka. Vaš um nakon dijagnoze posebno zapaža sve negativne informacije na tu temu i nije vam potrebno pridodavanje negativnih značenja, a time i smanjenje vere u sopstveno isceljenje.
9. Pažljivo izaberite osobu koja će vam biti glavna podrška. Potrebno je da se razumete, posebno u smislu vašeg plana pokretanja procesa samoisceljenja.
10. Priključite se nekoj od naših edukacija i radionica kako bi rešili mnoge emotivne terete i postali što pre neprepoznatljiv domaćin. Ovo je sugestija, ne samo dijagnostikovanim bolesnicima, nego je svima odličan put prevencije.