Saša Plećević, poznatiji kao dr Feelgood, po obrazovanju lekar specijalista iz oblasti anesteziologije i reanimatologije, tvorac je programa zdravog načina života koji je naišao na veliki broj pristalica. Posebno je posvećen radu sa decom, kojima kako tvrdi, od malena treba pomoći da steknu naviku da svakodnevno vode računa o svom zdravlju. Srećan je i zahvalan porodičan čovek. U braku je sa Tamarom Plećević, sa kojom ima sedmogodišnju ćerku Taru i četvorogodišnjeg sina Adreja.

Šta za vas predstavlja primenjena sreća i humanost i da li je čovek predodređen da bude zdrav i srećan?

Primenjena sreća i humanost za mene znači da volimo sve ljude, da ljudima praštamo sve njihove negativne postupke i u čoveku gledamo ono što je dobro. Naša lična sreća je kad pomognemo drugome. Kao i sa hranom slično je i sa ljudima. Da bismo se hranili zdravo, ne smemo da unosimo ni otrove ni više kalorija, nego što dnevno potrošimo, tako i sa ljudima, ne treba da dozvolimo da nam vreme i pažnju preokupiraju tuđi negativni postupci, loša uverenja ili pogrešne misli. Svaki je čovek predodređen da bude zdrav i srećan, samo je pitanje koliko radi na sebi i na unapređenju sopstvenog života. Zdravlje i ljubav su najmoćnije životne vrednosti.

Kakav je vaš stav o porodici u savremenom društvu, posebno u Srbiji gde su ljudi dodatno opterećeni finansijskim problemima?

Ljudi moraju da se pomire sa činjenicom da treba da žive sada, a ne od praznih obećanja ili lepih uspomena. Suština srećnog i zdravog života je ljubav i jedna zdrava energija unutar svih članova porodice. Graditi iskren odnos i ne stvarati lažne slike unutar doma je moj princip. Ne treba da planiramo stvari koje ne možemo da ispunimo. Kroz život treba ići prizemno i realno. Ne gledati šta neko ima, nego se usredsrediti na sebe i svoju porodicu. Činjenica je da živimo u veoma siromašnoj zemlji, ali kod nas su i cene mnogih stvari najjeftinije u Evropi i to treba uzeti u obzir. Pravi roditelji decu usmeravaju da nije vrednost u novcu, iako smo potrošačko društvo okrenuto globalnom kapitalizmu. Da smo rođeni u Nepalu bili bismo srećni uz jednu porciju pirinča dnevno. Nas sistem tera da budemo novi robovi, da razmišljamo da nam treba i ono što nam ne treba. Svako treba da se prilagođava onome što ima i da bude zahvalan. Ako nemamo novca u količini koji želimo, onda ne treba tugovati nego sreću tražiti u nematerijalnim vrednostima. S druge strane, mi smo društvo koje ne voli mnogo da radi i to je činjenica. Mnogi Srbi i dalje veruju da žive u socijalizmu i ponašaju se u stilu “to će neko drugi umesto mene” umesto da zaista brinu o sebi i svojoj porodici.

Obaveze, koje nisu teret

Koliko zahvalnost utiče na srećan život?

Ne primećuju svi da je radost u malim stvarima, a moć zahvalnosti je čudotvorna. Samo zahvalan čovek je i srećan čovek. Ne treba naginjati samo ka materijalnosti, iako živimo u doba gde smo zaista zavisni od novca. Prosečna zdrava srpska porodica može da živi bolje ako svaki član ravnomerno radi na tome kako treba. Svi mi težimo da nam bude bolje i materijalno i duhovno. Takođe treba da budemo svesni da je zdravlje najbitnije jer samo zdrav čovek može da ispuni sve želje.

Kojim principima se rukovodite kada je vaspitanje dece u pitanju?

Nisam ekspert iz te oblasti, ali govorim iz ličnog iskustva kao roditelj. Deca treba obavezno da idu na sportove od malena, na igru, da provode što više vremena napolju, u prirodi, da se ne boje bube, guštera ili zmije, i da imaju dečje radne obaveze, ali ne i opterećenja. Gojaznost je jako veliki problem koji negativno utiče na ceo organizam, bukvalno od mozga do stopala. A to proizvodi sedenje ispred računara ili televizora i nemanje sportskih navika. Šećerna bolest je jedna od dominantnih u svetu. Mislite o tome pažljivije. Moj projekat “Zdravo dete“ sadrži 12 različitih časova vežbanja, koji su prilagođeni uzrastu od 4 do 10 godina. Osmišljeni su tako da mališani kroz igru razvijaju određene motoričke i kognitivne sposobnosti, uče šta su zdrava ishrana, higijena i zdrav način života, a sve to utiče i na smanjenje telesne težine dece, a samim tim i na prevenciju različitih oboljenja. Programi se primenjuju na mlađem uzrastu radi preusmeravanja energije i redukcije nesvrsishodnih oblika ponašanja, kao i radi ostvarivanja zajedničke pažnje kroz razvoj imitacije i funkcionalne igre. Na starijem uzrastu sprovodi se radi poboljšanja motoričkih, kondicionih i mentalnih sposobnosti.

Koja je najbolja solucija ishrane za odrasle?

Ja sam protivnik raznih dijeta sa interneta. Rasporediti pet obroka dnevno je jako važno, a doručak je ipak najbitniji. Da li auto može da ide bez goriva i energije? Ne može. Tako ni deca ne mogu normalno u školu niti roditelji na posao, ako pre toga nemaju normalan doručak sa hranljivim materijama i kontrolisanim unosima masti, ugljenih hidrata i proteina. Jesti integralne namirnice, ribu, voće i povrće je neki generalni princip. Treba izbegavati veštačku hranu. Zaboravite na cigarete i žestoki alkohol u većim količinama. Vino je dozvoljeno, ali sa merom. Ishrana je samo deo zone zdravlja. Da biste bili zdravi, treba da vežbate ili da se bavite sportom svaki dan po malo. Ako nemate vremena za treninge u klubovima vežbajte kod kuće, mislite pozitivno, radite koliko vam prija, a ne koliko morate.

A za ishranu novorođenčadi i male dece?

Apsolutno sam protiv izbegavanja dojenja, jer između majčinog mleka i imuniteta stoji znak jednakosti. Nema boljeg antibiotika od majčinog mleka. Ako beba neće od početka da sisa postoje drugi načini kako da se mleko iscedi iz dojke i sipa u flašicu, danas imate i po apotekama ta pomagala koja nisu skupa. Majka mora da doji dete što više meseci, sve dok ima mleka. Čvrstu hranu deci treba uvoditi postepeno i u dogovoru sa pedijatrom, ali zdravo, domaće, dobro oprano voće i povrće je uvek dobro za decu.

Da li zdrav način života ima alternativu?

Pravilan način ishrane i zdrave sportske navike mogu da zamene mnoge lekovi, a ne postoji lek koji može da zameni pravilnu ishranu i sport. To smo zaboravili ili možda nikad nismo ni znali kao društvo. Zato je važno raditi na sebi svaki dan i ne odustajati od svog zdravlja koje se lako izgubi, ali teško stiče.

Veoma ste angažovani u društvenom životu, pa kako usklađujete privatni i poslovni život?

Dobra organizacija u skladu sa vremenom u kome živimo je jako važna. Ako čovek veruje u sebe i ono što radi i radi i uz to se trudi, može sve da stigne. Ja i dalje učim bez obzira što iza sebe imam nekoliko formalnih škola i specijalističkih usavršavanja. Moguće je uskladiti sve ako ljudi to hoće. Porodica je, uslovno rečeno, kao sportski tim, ako se svi igrači drže fer plej meča onda je sjajan način život moguć. Ne treba kukati i tražiti krivce nego rešenja i ciljeve.