Cilj rada: Upoznavanje sa izvorima elektromagnetskih polja ekstremno niskih frekvencija (ENF) u svakodnevnom životnom okruženju.

Metode rada: Metodologija se zasniva na istraživanju naučno stručne literature, kao i analizi rezultata višegodišnjeg laboratorijskog i terenskog rada.

Rezultati: Rezultati pokazuju sposobnost ENF elektromagnetskih polja da izazivaju perturbacije u organizmu kaskadnom metodom, pri čemu su primarni target sistemi imuni i nervni. Elektro-magnetska polja različitih karakteristika, poreklom iz različitih izvora, postaju rastuća opasnost po zdravlje. Nasuprot nekim drugim vidovima zagađenja, elektromagnetsko zagađenje postoji apsolutno svuda. Pored svega toga, moguće je stvoriti elektromagnetski zdravo okruženje u pogledu izloženosti ENF elektromagnetskim poljima.

Zaključak: Generisanje, prenos i upotreba električne energije rezultira stvaranjem električnih i magnetskih polja. U današnjem svetu ne postoji niti jedan deo koji nije zahvaćen veštačkim elektro-magnetskim poljima i radijacijama, niti je pronađen organizam koji bi bio neosetljiv na njih, te je pitanje sigurnosnih nivoa jedno od najznačajnijih. Ova polja deluju na mnogo nivoa u organizmu i na mnogo različitih načina. Iako su nevidljiva, nečujna i dolaze sa raznih strana, lako ih je detektovati. Ova polja su fizička realnost i stoga su merljiva.
Ključne reči: Elektromagnetska polja ekstremno niskih frekvencija, rezidencijalni objekti, zdravlje, zaštita.

Rad:

Život svakog pojedinca danas se odvija u svetu, koji se zasniva na korišćenju električne energije. Od pre stotinjak godina, ona je svuda oko nas, stvarajući elektro-magnetska polja, emitujući elektro-magnetske radijacije. Početak beše krajem devetnaestog veka, 1884. godine, kada su Teslini „Niagara Falls“ generatori opskrbili naizmeničnom strujom Buffalo City. Četiri godine kasnije, prvi dalekovod izmenične struje izgrađen je između Santa Ane i Los Angelesa. Danas su šume dalekovoda uobičajen prizor, čak i u urbanim sredinama.
Stvaranje, prenos (npr. dalekovodi, transformatorske stanice, kućne elektro-instalacije) i upotreba (npr. kućni aparati, kao što su električna ćebad, električni brijači, televizori, kompjuteri i mnoštvo drugih aparata) električne energije rezultira stvaranjem električnih i magnetskih polja.

U današnjem svetu, u kojem ne postoji niti jedan deo koji nije zahvaćen veštačkim elektro-magnetskim poljima i radijacijama, jedno od najznačajnijih pitanja je pitanje sigurnosnih nivoa. Ova polja i radijacije utiču na sva živa bića. Svaki organizam doduše poseduje određenu sposobnost kompenzacije uticaja spoljašnjih elektro-magnetskih polja, koja mu pomaže da se od njih u slučaju potrebe odbrani i opstane u sredini u kojoj živi. Kod dece, međutim, ta sposobnost je mnogo manja nego kod odraslih. Razlog je jednostavan – ćelije njihovog organizma se neprestano dele, da bi dete raslo. Ćelije se takođe diferenciraju, stvarajući nova, različita tkiva. Ako ovome dodamo činjenicu da su ćelije najosetljivije na spoljašnje uticaje baš u momentu deobe i diferencijacije, jasno je zašto su deca najugroženija.

Naučna literatura pokazuje da elektromagnetska polja mogu izazivati promene normalnih funkcija nervnog i kardiovaskularnog sistema, ukupnog metabolizma, čak i reproduktivnih procesa. Utiču na promene moždanih ritmova, koncentracije, učenja, pamćenja, izazivaju poremećaje sna. Dužim izlaganjem, mogu izazvati čak i kancer mozga, oboljenje koje je donedavno bilo izuzetno retko, posebno kod dece. Utičući na mozak, kao dirigenta ansambla organa, narušavaju harmoniju organizma.

Ne tako davno, u vreme petrolejskih lampi, bilo je nezamislivo da deca spavaju u osvetljenom prostoru. Danas je upaljena noćna lampa u dečijoj sobi veoma česta. Malo je poznato, međutim, da noćno svetlo supresuje sekreciju hormona melatonina, zaslužnog za sprečavaje razvoja malignih oboljenja. Isti efekat na serkreciju ovog vrednog zaštitnog hormona imaju i elektro-magnetska polja i radijacije.
Ova polja smanjuju efektivnost imunog sistema, poslednje odbrambene barijere organizma. Time ne samo da povećavaju verovatnoću pojave infektivnih bolesti, već i verovatnoću kanceroznih obolenja, pošto oslabljene i desetkovane bele krvne ćelije neće moći prepoznati i uništiti izmenjene ćelije malignog tkiva u nastajanju.

Hronološkom analizom dokazano je da je stambena elektrifikacija izazvala porast incidencije leukemije kod dece. Testirajući prethodnu pozitivnu studiju, nemački naučnici analiziraju veliki uzorak dece (514 dece dijagnosticirane akutnom leukemijom, 1301 kontrolno dete) i potvrđuju povezanost izloženosti elektro-magnetskim poljima tokom noći i pojave ovog obolenja.
Strah mnogih roditelja, takozvani SIDS (sudden infant death syndrome), odnosno iznenadna neobjašnjiva smrt u kolevci, koja se događa u periodu do navršene jedne godine života, tipična je za decu koja spavaju u delu prostorije u kojem električna polja prelaze 20 V/m. Deo dečijeg mozga, corpus callosum, se zagreva, ostatak tela se naglo hladi.

Iako su nevidljiva i uglavnom nečujna, ne proizvode toplotne efekte i nemaju veliku snagu, ova polja su veoma stresna za organizme. Razlog je u tome što „govore“ jezikom organizma. Prenos informacija u telu vrši se putem naelektrisanja. Ona se čak rutinski prate (EEG, EKG). Tako mozak šapuće ćelijama gde i kada da se dele. I prima povratne informacije od njih. Tako sino-atrijani nodus određuje protok krvi kroz telo. Ovi regulatorni procesi u organizmu formirani su evolucijom, u vreme kad ni izmeničnih struja ni izmeničnih polja na planeti nije bilo. A onda spoljašnje elektro-magnetske pojave počnu da im „upadaju u reč“. Pojave koje nisu postojale milionima godina i koje predstavljaju sasvim novo iskustvo za organizme. Njihove frekvencije ometaju frekvencije procesa u organizmu, mada su slabog intenziteta, što se može uporediti sa operskom pevačicom koja razbija čašu glasom odgovarajuće frekvencije ili slabim zvukom koji frekvcencijom ruši most. A naša tela i tela naše dece su mnogo nežnija od čaše i mosta.

Oko stambenih objekata nalaze se visokonaponski dalekovodi, transformatorske stanice, radio i TV odašiljači, odašiljači sistema mobilne telefonije i mnoštvo drugih izvora električnih i magnetskih polja i radijacija.
Električna struja u domove dolazi iz generatorske stanice, putem dalekovoda. Većina njih sastoji se od nadzemnih kablova, koji emituju magnetska i električna polja. Približavajući se potrošačima, dalekovodi nose manje naboje i uz njih se veoma često grade rezidencijalni objekti, za koje su ovi kablovi ponekad pričvršćeni. Bezbedna udaljenost od dalekovoda nije konstantna veličina i zavisi od jačine struje koja se prenosi. Podzemni kablovi također emituju visoka magnetska polja, koja se mogu protezati izvan zemljišta na značajne udaljenosti. Zakopavanjem kablova, neće biti zakopana i električna i magnetska polja!

Draper report (2005), nalazi dvostruko povećanje rizika razvoja leukemije kod dece na udaljenosti od 100 m od dalekovoda. Poređenjem dece koja žive na udaljenosti do 200 m od dalekovoda sa decom koja žive na udaljenosti 600 m, ustanovljen je porast rizika od leukemije od čak 69 %. Primećena je i izražena pojava SIDS-a (sudden infant death syndrome) u porodicama koje su živele u blizini dalekovoda, usled izmenjenog električnog okruženja.
Podstanice transformišu voltažu dugih visokovoltažnih dalekovoda na nivo koji koristimo u domaćinstvu. Oprema unutar podstanice, kao i ulazni i izlazni kablovi, stvaraju električna i magnetska polja. Ponekad su podstanice mđusobno povezane tako da stvaraju visoku gustinu magnetskih polja u širokom području, utičući na više objekata, posebno na one sa malim prednjim baštama ili bez njih.
Ispitivanja radnika u električnim podstanicama ustanovila su incidenciju defekata kod novorođenčadi od 10%, nasuprot incidenciji od 2.1% u porodicama gde roditelji nisu bili izloženi takvim električnim poljima.

U domaćinstvima ljudi su izloženi poljima poreklom od električnih fenova za kosu, električnih ćebadi, električnih radijatora, bojlera, televizora, muzičkih uređaja, radio aparata, kompjutera, laptopa, konzola za video igre, usisivača, električnih štednjaka, mikrotalasnih pećnica, utičnica, lampi, bebi monitora, mašina za pranje veša i posuđa, električnih četkica za zube, uklopnih satova. Elektro-smog (elektrčna i magnetska polja) u našim domovima nije slučajnost, već realnost.
Magnetska polja nastaju kada kroz žicu „protiče“ struja, odnosno kada potrošač struje radi i u slučaju nekih aparata mogu biti viša od polja koja se mogu ustanoviti ispod najjačih dalekovoda. Visoka magnetska polja emituju i aparati koji u sebi sadrže trasnformatore (radia aparati sa dvojnim napajanjem, električni satovi, florescentna svetla). Ova polja stvaraju električne struje u telu – istom onom telu čije ćelije koriste „jezik“ električnih naelektrisanja da bi komunicirale međusobno i sa centrima za regulaciju. U momentu kada odnos signala (ćelijskog “šaputanja”) i buke (spoljašnja polja i radijacije) postaje takav da ćelije ne mogu da čuju jedna drugu, kad mozak ne može da čuje šta se u organizmu dešava, a njegove poruke postanu nadjačane grmljavinom elektrona iz električnih ćebadi, radijatora, konektora, kablova u zidovima, regulatorni sistem organizma počinje da se urušava.

Električna polja proporcionalna su naponu struje, i prisutna su i kada struja „ne teče“ kroz žicu, odnosno kada je aparat samo uključen u strujni krug, ali ne radi. Mesta na kojima možemo očekivati visok nivo ovih polja su blizina televizora, kompjuterskog monitora, svetlosnih dimer prekidača, akvarijuma. Električne konfiguracije (vodovi) u zidovima često su odgovorni za visoka električna i magnetska polja u našim domovima, školama, zabavištima. Oni mogu pogoršati, ili čak izazvati, brojne hronične zdravstvene probleme i, ukoliko ostanu neotkriveni, češće predstavljaju izvor visokih polja u domovima nego spoljašnji dalekovodi.

Voda, kao provodnik naelektrisanja, danas često nije locirana samo u „mokrom čvoru“ kuće, zbog sistema centralnog grejanja, sa neizostavnom električnom pumpom za vodu.
Među veoma opasne trendove spadaju i metalni kreveti, akvarijumi u blizini omiljenih mesta za relaksaciju (merenja ukazuju da emituju električna polja do 800 V/m, što je mnogo više od nivoa koji naučna literatura smatra bezbednim, a koji iznosi 10-15 V/m), mesingane lampe. Očigledno je da mnoštvo momenata utiče na elektro-magnetski kvalitet našeg stambenog prostora, od kojih su neki vidljivi i lako ih je kontrolisati, dok mnogi drugi ostaju skriveni. Zbog svega toga, pravilnim merenjem ovih polja i radijacija i detekcijom njihovih izvora, možemo smanjiti rizik razvoja raznih poremećaja i obolenja koja današnja nauka sa njima dovodi u vezu.

LITERATURA

1. Gourzoulidis, G., Karabetsos, E., Skamnakis, Ν., Xrtistodoulou, A., Kappas, C., Theodorou, K., Tsougos, I., Maris, T.G. (2015): OCCUPATIONAL ELECTROMAGNETIC FIELDS EXPOSURE IN MAGNETIC RESONANCE IMAGING SYSTEMS–PRELIMINARY RESULTS FOR THE RF HARMONIC CONTENT, Physica Medica
2. Galonja-Coghill, T. (2012): ELEKTROMAGNETSKO ZAGAĐENJE – NAJRASPROSTRANJENIJE ZAGAĐENJE DANAŠNJICE. Izdavač: Univerzitet EDUCONS Fakultet za zaštitu životne sredine. Zbornik radova prvog naučnog skupa “Zaštita životne sredine”. Str.88-94
3. Keevil, S. F., Gedroyc, W., Gowland, P., Hill, D. L. G., Leach, M. O., Ludman, C. N., McLeish, K., McRobbie, D. W., Razavi, R. S., Young, I. R. (2005): ELECTROMAGNETIC FIELD EXPOSURE LIMITATION AND THE FUTURE OF MRI, The British Journal of Radiology 78, 973-975
4. Coghill, R., Galonja-Coghill, T. (2000): VIABILITY OF HUMAN LYMPHOCYTES EXPOSED TO ENDOGENOUS ELECTRIC FIELDS OF THE DONOR, Electromagnetic Biology and Medicine, Informa Healthcare, Jan 1, 2000, Copyright © 2000, Informa Healthcare, doi: 10.1081/JBC-100100295, ISSN: 1536-8378, Vol. 19, No. 1 : Pages 43-56.
5. Juan-Li, Y., Zhou, J., Ma, H-P., Ma, X-N., Gao, Y-M., Shi, W-G., Fang, Q-Q., Ren, Q., Xian, C.J., Chen, K.M. (2015): PULSED ELECTROMAGNETIC FIELDS PROMOTE OSTEOBLAST MINERALIZATION AND MATURATION NEEDING THE EXISTENCE OF PRIMARY CILIA, Molecular and cellular endocrinology 404: 132-140.