Ukoliko tek nameravate da upoznate divlje jestivo bilje, počnite sa lobodom, jer poseduje sve potrebne kvalitete: prepoznatljiva je, sveprisutna, vreme “berbe” traje dugo, ukusna je i hranljiva.

Loboda je jedna od biljaka koje najčešće viđamo, a ne primećujemo je (jer su joj cvetovi neupadljivi) i naravno, ne pada nam na pamet da se može i jesti. I sama sam iskusila koliko je sakrivena svojom očiglednošću: trebalo je nekoliko godina da je prepoznam, iako sam u knjigama imala njene fotografije i crteže. Nekako očekujemo da tako značajna biljka (toliko puta pomenuta u delima ruske književnosti) mora biti upadljiva ili bar mora rasti na posebnim, ne uvek lako pristupačnim mestima…

Hrana iz dvorišta

Loboda je jednogodišnja uspravna biljka sa sivozelenim listovima, kao posutim najfinijim pepelom (zbog čega je zovu i pepeljugom), sa mnogobrojnim zelenkastim cvetićima, koja se sigurno može naći u svakoj, pa i vašoj ulici. Visoka je obično oko pola metra, ali može narasti i četiri puta više. Njeno naučno ime znači belo guščije stopalo (zbog beličastog naličja listova, čiji oblik listova podseća na otisak guščije stope).

Ukusnija i zdravija od spanaća

Loboda je jedna od najhranljivijih divljih biljaka, ukusnija od spanaća, koji pripada istoj biljnoj famijili, i koga nadmašuje sadržajem vitamina i minerala. Njeni nutritivni kvaliteti su: velika količina vitamina C, provitamina A, vitamina B grupe, gvožđa, kalijuma i mikroelemenata. Izvrsna je ma kako da je pripremljena: sveža, u salatama, kuvana na pari, u supama, varivima i pireima. Za kasniju upotrebu može se sačuvati sušenjem.

Pred upotrebu suve biljke se namaču nekoliko časova u mlakoj vodi, i zatim kuvaju kao i sveže. Ili se mogu samleti u prah koji će tokom zime poslužiti za poboljšanje ukusa i hranljive vrednosti mnogih kuvanih jela. Mladi listovi i stabljike beru se krajem proleća, dok još imaju sivkasto-zelenkastu boju po kojoj su i nazvani – pepeljugom. Odrasle biljke imaju listove pomalo neprijatnog mirisa koji pojačava trljanjem, i zato sa njih sve do jeseni berite samo nežne listiće koji rastu na vrhovima grančica.

I semenke se jedu

Sićušno crno seme lobode takođe je jestivo i veoma hranljivo. Sadrži belančevine, kalcijum, fosfor, kalijum i B vitamine. Sakuplja se u kasnu jesen, otkidanjem plodnih grana i trljanjem među dlanovima. Poznato je da su u Rusiji u doba gladi ove semenke mlevene u brašno od koga je pravljen hleb. Ipak, najpogodniji način da se preko zime iskoristi nekoliko pregršti ovoga semena jeste da se od njega dobijaju ukusne i hranljive klice ili da se grubo melje u električnom mlinu za kafu i pomalo dodaje čorbama ili jelima od žitarica.

Zbog obilja oksalne kiseline osobe s bubrežnim tegobama trebalo bi da izbegavaju prekomernu upotrebu lobode.

Recept za knedle od lobode

150 gr lobode, 2 dl mleka, 2 jaja, 150 gr heljdinog brašna, 50 gr maslaca, pola kašičice morske soli, kajmak ili slatka pavlaka
Lobodu očistiti, obariti, ocediti i propasirati. U posebnoj posudi izmešati jaja sa solju, rastopljenim maslacem, mlekom i brašnom, i od toga napraviti glatko testo. Lobodu dodati testu, pa kad se sve dobro izmeša, kašikom uzimati komade te mase i spuštati ih u vrijuću vodu. Kad isplivaju na površinu izvaditi, ocediti i premazati kajmakom ili pavlakom.

Pire od lobode

1/4 kg mlade lobode, 100 gr mekog belog sira, 2 čena belog luka, 1 jaje, so po potrebi
Lobodu dinstati na malo vode dok ne omekša, a zatim je sitno iseckati ili propasirati. Dodati joj švapski sir, sitno seckan beli luk i dobro umućeno jaje. Vratiti na tihu vatru i još malo kuvati.