Nije možda pristojno da jedan muškarac, koji pritom nije ginekolog, komentariše bilo šta o jednom tako divnom stanju, koje se sve ređe zove svojim najlepšim imenom – blaženim. Nije moje, dakle, kao muškarca, da ističem lepotu tog stanja i da mu se divim. Valjda kad bih još rekao da ženama zavidim na tome što im je Priroda ili Bog dala/o da budu blažene, odmah bi mi pripisali – seksualnu, tj. psihološku devijaciju…

Ali, u skladu sa mojom uredničkom navikom da slobodno i otvoreno komentarišem „Oko statistike“, ne bih da izneverim tradiciju. Elem, kao novinar u oblasti zdravlja i kao otac dvoje dece, čuo sam na hiljade komentara žena koje su bile ili jesu u blaženom stanju. I moram da priznam da su mnogi od njih iz godine u godinu postajali sve ružniji i okrutniji prema svom – blaženom stanju.
Među njima ponajpristojniji, a opet tako grub, jeste vrlo popularni, naročito među damama od karijere, komentar: „Ja se ovim sportom više neću baviti!“

Na stranu to što su sport, pardon, rekreacija, i trudnoća u sjajnoj korelaciji. O čemu govori i naše „Oko statistike“. Ali, zaista bi „tim sportom“ trebalo da se suštinski pozabavimo. Celo društvo. I to natenane. Jer, jedno je pitanje nataliteta, u stilu, ajmo curice, ajmo dečaci, da se malo žrtvujemo u korist spasa nacije, bez obzira na sve, pa tako i na aspekt kvaliteta trudnoće, a drugo je kad se NJ. V. blaženom stanju da drugačije, lepše svetlo, tj. kad ga obasja svetlost zdravijeg življenja. Tada se kod veoma malog procenta, pre svega genetički uslovljenog, pojavljuju tegobe koje trudnicu nagnaju na nematerinske ideje. Na ideju da se za „donošenje“ dece na svet možda angažuju stare dobre rode.

Šalu na stranu, u skladu sa našom obavezom da kao Pokret za zdraviju Srbiju makar podstičemo ideje, ako već nemamo sponzore da te ideje i realizujemo, pitamo vas: da li, kao i mi, verujete u zdraviju, a samim tim i manje traumatičnu, trudnoću, koja bi se i dalje s pravom nazivala – blaženo stanje?! Ili i vi to nazivate sportom kojim se teško baviti?
U to ime,
Živeli!